четвртак, 18. септембар 2014.

Авдулах Рамчиловић: Кад се небо насмијеши очима

ОЧИ БОЈЕ КЕСТЕНА


О твојим очима, боје кестена,
сада и увијек мислим о њима,
да ли ти их је мајка поклонила,
или си боју и љепоту добила кад
си  несташно са ђецом играла,
као птица драга скакутала,
зреле кестене скупљала.



Те твоје очи боје кестена,
прави драгуљи, највећа жеља,
да ме воле и да их волим,
да их увијек видим
кад своје отворим,

све док под овим
небом постојим,


да су ми увијек срећне и лијепе,

да између  твојих и мојих
чешће сузе радоснице лете.


Твоје очи боје кестена
и мој су очињи вид,
за њих живим,
за њих гледам,
волим их ко своје
и ником их не дам.



МИРИС ЖЕНЕ

Хеј, љубави, прољеће је,
па ми стижу јаке зеље,
да загрлим груди бијеле
и осјетим мирис жене.


Да милујем бујну косу
и са тијела скупљам росу,
твоју  росу медену
у заносу створену.


Да те чувам ко цвијет среће,
са срећом се све покреће,
наши снови и наша јава
јер је наша љубав права.


Да те волим тако дуго,
докле  траје живот, туго,
јер све дође и остаје
само живот иде даље!    

  

МОЈА ЉУБАВ

Срели смо се једног дана
беше јутро бијело, рано,
очи нам се погледаше
топло, снажно, на трен само.


Погоди ме стријела јака
што послаше  твоје очи,
тог тренутка би ми јасно
да без тебе нећу моћи.


Те дубоке црне очи,
твоја коса црна, дуга,
отворише срце моје
и нестаде свака друга.


Изјавих ти да те волим,
да си божји поклон мени,
да ће од сад моја љубав
да припада само теби.


Препрека је било доста,
а и сметњи са свих страна,
најзад ти ми љубав даде
послије стрепњи и чекања.


Наша љубав траје вјечно,
ти ми поста жена драга,
живот нам  је пун љубави
јаке сада ко некада.



ЗНАШ ЛИ

Знаш ли, моје вољено,
да сам са тобом био,
миловах те слатко, њежно,
ти рече да сам ти мио.


Ал` јутро не би мој друг,
показа стварност окрутну,
тебе више није било ту
у загљају, ни на јастуку.


Ја ћу са чежњом чекати
слиједећи лијепи санак мој,
можда ми опет анђели добри
подаре тебе и пољубац твој.



ДА САМ ЈА НЕКО

Да сам ја неко, ја бих земљу,
људе и небеса ослободио свих
могућих земљотреса,
на земљи би мир био
и благостање владало
и страха би свуда нестало.


Да сам ја неко, прогнао бих насиље
државе на државу, народа на народ,
религије на религију, човјека на човјека,
ђетета на дијете,  рода на род,
да се живи као што је рекô Бог,
сви би људи по вољи живјели,
како би могли и како умјели,
а не само како би смјели.


Да сам ја неко, уништио бих оружје,
омогућио људима да се друже,
да се воле и поштују и да своје
лијепе снове остварују.


Да сам ја неко, грлио бих цио свијет
кô прољеће њежни цвијет,
свуд би братска слога била
и мајка би сваком дуго жива била.


Да сам ја неко, љубави  без које
живота нема, имало би ко хљеба,
свако би добио колико хоће
и колико  треба, мржња би нестала
као у љето сњежна, пахуља мала!



КОРАЦИ

Тихо корачамо кроз живот
путевима снова и стварности
и стигнемо изненада у пределе
вјечности  и бескрајности.


Стигли су тамо мој дедо и нана,
мој отац и мајка и многа друга,
мени драга бића, без којих је срце
остало као башта без цвјетића.


И нико не може то мијењати,
а камоли животом напаћена,
бригама истрошена, преварена,
уморна и немоћна  људска бића.


Промјене дају дани  и ноћи
и њихове мијене, разне мисли
и други токови, гђе сви иду крају
са илузијом да се обнављају.


Промјене учине саме шта хоће
и све среде до бола и самоће.
Прошле године бола издражах некако,
ал´ како ћу оне што ће доћи! Како?



ТРАВКА

Двориште пуно зелене траве,
Бог зна колико је са сваке стране,
у тој бесконачности једну гледам,
травку зелену и њој се предам.


Шта је једна травка меду њима,
и ми појединачно међу свима,
зашто бриге и незадовољстава,
све у природи има иста својства!


Све се рађа, живи, стари и одлази
и људска бића иду по тој стази,
хумано живјети врхунац је свега,
задовољан бити и захвалан треба.


Постати и остати вјечни дио природе
јер све тече и одлази попут воде,
постоји и пролази као травка зелена
исте судбине у трајности времена.



(Из књиге „Осмјехни се сунцу“, Издавач: Стихом говорим, Бијело Поље 2013.)



БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ


Авдулах Рамчиловић, учитељ и магистар педагошких наука, рођен 1945. године у Петњици/Беране. Завршио је Учитељску школу у Новом Пазару, Педагошку академију у Ужицу, Филозофски факултет и постдипломске студије педагогије у Загребу. У времену 1971 - 1987. године радио као учитељ, директор школе и школски педагог у Основној школи „25. мај“ Делимеђе, Тутин. Од 1987. године живи и ради у Линзу, Аустрија.
Објавио следеће  књиге:
- Пословице и изреке из целог света, Беокњига, Београд 2008;
- Збирка поезије Путеви живота, Шумадијске метафоре , Младеновац, Београд 2011;
- Збирка поезије Осмјехни се сунцу, Стихом говорим, Бијело Поље 2013;
- Најлепша је љубав твоја, збирка поезије, је његова четврта самостална књига која ће ускоро бити објављена. Пише роман и нову збирку песама.
      Његове песме су објављене у 22 заједничке књиге  аутора са простора бивше Југославије:
Алманах 1, Нова Поетика, Београд 2011;  Моја љубавна пјесма,  Култура снова, Загреб 2012; Стихом говорим 1, Стихом говорим,  Бијело Поље 2012; Алманах 2, Нова Поетика, Београд 2012; Валентиново, 1. међународна збирка поезије, Култура снова, Загреб 2013; Куд плови овај брод, књига пријатељства,  ЂБ диагонале , Београд 2013; Стихом говорим 2, Стихом говорим,  Бијело Поље 2013; Море на длану, 2. међународна збирка поезије, Култура снова, Загреб 2013;  Месопотамија-Међународни дан поезије, Културни центар Месопотамија, Београд 2013; Међународна збирка поезије, ЦИТАт.РС , Панонске Нити-Крушчић,  Култура снова- Загреб и 2014; Пјесме које нам живот значе, Провиденца, Биоград на мору 2014; С љубављу жени, Културни центар Месопотамија, Београд 2014; Загрли живот, Међународна збирка песама и прича за децу, Удружење балканских уметника, Суботица 2014; Море на длану, 3. Међународна збирка поезије,  Култура снова, Загреб 2014; Зборник поезије, Културни центар Месопотамија, Београд, 2014; Поетин четвртак, Зборник поезије, Београд, 2014; Испод дуге, Збирка поезије, СВЕН -Ниш, Београд 2014; Скадарлијска боемија, Зборник поезије, Београд 2014; Куд плови овај брод ИИ, Рума-Београд, 2014; Зборник савремене љубавне поезије, Креативна радионица Балкан и ИП Јован, Београд 2014; Све боје лета, СВЕН – Ниш, Београд 2014;  
      Учествовао на бројним конкусима, сусретима песника, фестивалима поезије, прмоцијама. Похваљиван и награђиван. Члан је међународног удружења књижевника Стихом говорим из Бијелог Поља и Књижевног клуба Милош Црњански из Бијељине



Нема коментара:

Постави коментар