Вилдана Станишић: Пјесникова душа у пјесми је цијела

НИКО КАО ПЈЕСНИК

Нико као пјесник , искрено не љуби ,
нит' чистије и јаче у љубави гори .
Нико као пјесник , не пати кад губи ,
нити о животу тако мудро збори .

Нико као пјесник , не зна скрити сузе ,
нити оплакати што му живот узе .
Од властитог бола , ствара ремек-дјела ,
пјесникова душа у пјесми је цијела .

Нико као пјесник , не дотиче небо ,
у машти не ствара своје царство цијело .
Не видљивим мостом све градове спаја ,
нико као пјесник будан не сања .

ПОСЛЕДЊИ СТИХ

Ослушкујем звук без звука .
Грли ме невидљива рука .
По стропу сјене којих нема .
Да ли сам жива, да ли сам жена ?

Очима слијепим у небо гледам ,
на коме не с'ја ни Мијесец , ни Сунце .
Непомична шетам стазом успомена .
Стао је мој сат . Да л' стаје и срце ?

Постављам питања без одговора .
Да ли је ово живот ил' је ноћна мора ?
Кажу није тешко оно што се мора .
Да ли је још ноћ, или је већ зора ?

На уснама мојим залеђен је осмијех .
Твоје име претворено у нијеми крик .
Да ли ме има , да ли постојим ?
Исписа ли моја рука и последњи стих ? 

    

БИЉЕШКА О ПЈЕСНИКИЊИ

Вилдана Вики Станишић рођена 25. јуна 1971 године у Мостару, гдје је завршила основну школу и гимназију.

      Таленат за писање показала је још у раном дјетињству. Вилдана има у рукопису велики број пјесама и један роман.

      До сада није објављивала своје радове.Члан је књижевног клуба "Бирач" из Власенице. Живи и ради у Жепчу.
                                        

Tweet