Нада Караџић: Од ваше клетве ми смо јачи

Мом народу

Ми смо народ који трпи
у ћутању тражи спаса.
Док нас трве и газе
ми не пуштамо ни гласа.

Ујутро кад се будимо
ослушкујемо да ли смо живи.
Без гласа корачамо нигде
образи су нам сиви.

Народе живи-умрли мој
мртав си јер немаш гласа.
Остаје ти само достојанство
да души нађеш спаса.


Викни,буни се дрекни гласно
да чују се твоје муке
Зар ћеш скончати тако нечасно
падајући у издајничке руке.

Ко ће знати да си живео
да си векове писао.
Мислиће да си кукавица,
што је храброст избрисао.

Вичи буди се урлај гласно
од дављења већ сивиш.
Још увек није касно
мртав ћш да оживиш.


Боли ме туга мога рода

Боли ме туга мога рода,
несрећа мог тужмог народа,
клетве из уста изрода,
што немају ни рода ни порода.

Срамота им ништа не значи,
само за новац тлачи и тлачи...
Али душмани стојте!
Од ваше клетве ми смо јачи,
од ваших проклетих очију
ми видимо даље.

И ово неће вековима да траје
храбро срце и душа снагу нам даје.
Вама престоји време покајања
до трајања вашег имања.

Дирнули сте нам у децу
у наше свето.
Не знате да то што учинисте је проклето.
Узели сте нам све
душа од нас неће,
ваша је одавно празна без среће.

И коме ви помоћ нудите?
И како се усудите нудити
блатњаву руку чистој души?
За вас овде руке нема
носите свој свет који се руши.

И нека ми потонемо
васа дволичност нам не треба.
Ви који сте се дрзнули
да будете господари неба.

Нека вам предстоји дуг век трајања
и још дужи без опроштаја кајања.

 

Tweet