уторак, 26. август 2014.

Жарко Миленић: Народу сасвим свеједно


3 - 2 = 1


против Једнога
требало нас Три


једнога смо одузели
Тројицу нас запамтише


двојицу сам одузео
и остао Један
заувијек


опет их се
уротило Три
на мене једнога





ПРАВЕДНА КЛИЈЕШТА

Некада само су кривцу
Резала руке
Касније свакоме


У Музеју Срама
Леже до гиљотине


Легенду о њима
Причају дјеци пред спавање




СТРИЦ

Пред ногама мојим
Лежи глава мог синовца
Дуго га видио нисам


Боже ме прости
С просјацима живио
Двор ми засмрдио


Мада је имао право
Народу сасвим свеједно
Ко на пријестољу сједи




ЧАЈ

Грофица се извезла кочијом
у пет по подне
да попије чај с младим
љубавником без педигреа


Нису чај ни пили
ал се тако каже




ДВОРСКИ МУДРАЦИ

Масне су странице књига
Од ваших пустих додира


Мудрост се таложи
У вашим желуцима


И пада по усмрдјелом
Закону гравитације




КРАЉ

Још један краљ је мртав
Ни краљеви више нису
Што су некад били
Једна литра плаве крви
Опет пала на берзи
За краља тешко ћете
И рагу добити




ПОЈЕО ВУК МАГАРЦА

Све је добро
што се добро сврши
појео вук магарца
није ми га мајка родила
и сузу нећу пустити


Чух да ме проклео
што му не помогох
Да и мене исто снађе
Није вјера тврда у јачега




ПСИ И КАРАВАНИ

Нови су караван
испратили стари пси
опет лајући
у везаном стиху




МОНА ЛИЗА

Можда болно закључан осмијех
Данас буље ситне очи
У објешен ребус


Далеко испред Леонардо
Једини зна рјешење


Јел спаво с моделом?

У лице узидан оркестар
Смијешно с новим

Осмијехом све скупља




РОБИНЗОН

Туђа стопа
на мом острву


Идем по барут

Хљеб и со
чувам за себе





ДИКТАТОР

Скромно постављен сто
ни трага црвеној боји


Друштво ми праве
Лаокон & синови


За бољи апетит



ДИДИ И ГОГО

Чекали су Годоа
Стрпаше их у затвор


Ујутро их пустише
Ипак нису криви


Чекали су Годоа
Стрпаше их у лудницу


Ујутро их пустише
Ипак нису луди


Чекали су Годоа
Стрпаше их у дом


Ујутро их избацише
Годо није дошао
да плати смјештај


Чекали су Годоа
Ником нису сметали




РАТНИЦИ

У борбу послани ми
Убице лопови лажови
Ако се вратимо добро је
И ако оставимо кости


Колико ће још олоша
На земљи почивати?



БИЉЕШКА О ПЈЕСНИКУ

Жарко Миленић (Брчко, 1961) је објавио тридесет књига прозе, поезије и књижевних приказа. Драме су му извођене на професионалним и аматерским сценама у БиХ и Хрватској те у радио станицама Хрватске и Словеније. Пише и есеје, драматизације и филмске сценарије. Превео је тридесетак књига с енглеског, руског, бугарског, македонског, украјинског и словеначког језика. Неке књиге су му преведене на македонски, француски, украјински и јерменски језик. Уредник је часописа за књижевност и културу "Ријеч" из Брчког.



Нема коментара:

Постави коментар