понедељак, 18. август 2014.

ДАНИЈЕЛА СТАНКОВИЋ: КАП ТРАЈАЊА

Ако се некада изгубимо
наћи ћемо се у капи крви
Само једна кап
је довољна
да поново васкрснем
да се озарим
и заборавом прекријем тишину

Ако се и не видимо
та једна кап
неће дозволити да пресахнеш
већ буди ја
живи у мени
радуј се
и плачи
лутај заједно са мном
тражећи бољи свет


У себи кријем
све твоје страхове
чак и слично задрхтим
кад ми тмурни облак пара небо
на које желим стати
У себи кријеш
све моје немоћи
чак и бесмислице
исписане на парчету папира
одавно

Ако си ти ја
и ја сам ти
како ми онда недостајеш
и Месец овде сија
као и теби тамо
ниједан загрљај није као твој
ноћ толико боли
и ћутим

Ако те има у мени
жива водо
немој дати да поклекнем
да утихнем
немој дати моје детињарије
чергарима што краду срећу
остави ме занавек
сакривену
међу длановима
као кап.

Посвећено теби
од кога настајем
и трајем..

Посвећено мом оцу 2-ог јуна 2014. године



Нема коментара:

Постави коментар