уторак, 19. август 2014.

Никола Костић: Сведоци смо свакодневног дивљања под плаштом литературе!

     Интервју уваженог Петра Милатовића, уредника овог цењеног часописа за књижевност, културу и уметност,  „Јавно о тајном“, кога је интервјуисао одважни, млади Ненад Плавшић, интервјуу који је објављен овде и на многим другим порталима, с правом је узбуркао духове у учмалој колотечини наше стварности која је толико црна да црња не може бити.
      Изгубљени систем вредности погодује опскурним  писцима и ноторним незналицама које би да наметну своја безвредна сочињенија, а  која нису ништа друго до најобичнији плагијати, које није тешко установити чак и летимичним ишчитавањима, а да не говоримо о опсежној књижевној анализи, коју не можемо да спуштамо на ниво осведочених незналица којима треба у боји цртати сваки појам.
      Сведоци смо свакодневног дивљања примитивизма под плаштом литературе, а што је најтрагичније сведоци смо да у том дивљању примивизма, корупционашта и непотизма  учествују чак и струковна књижевна удружења, што је ужасавајуће, а у том лову у мутном учествују чак и многи књижевници и уредници који би, по природи посла, морали да буду први који ће ову болну праксу да сузбијају, а не да саучеснички доприносе даљем суноврату који је, као рак, захватио цео народни организам.
     Ову тему су зналачки обрадили Милатовић у свом интервјуу и у каснијим реакцијама: Зеленкапић, Станић и госпођица (или госпођа)  Ненезић, тако да ја не бих имао нешто посебно да додам, сем да изразим своју потпуну солидарност са именованима како би се једном коначно стало на пут вашарском иживљавању које представља ругање здравој памети, а надам се да ће и други реаговати, нарочито они које на то обавезује савест и осећај одговорности.
    Захвалан сам Богу што постоји СЛОВОСЛОВЉЕ, часопис за књижевност, културу и уметност  у којем можемо да читамо изванредна књижевна достигнућа и молим се Богу да управо Ваш и наш часопис сутра буде она луча кја ће осветљавати пут у овом општем мраку који су нам наметнули незналице, лопови, криминалци  који су се опасно угнездили у свет литаратуре, што народ добро види, али нико нема храбрости да се јавно томе успротиви.
Зато је напор овог цењеног и високо рангираног часописа добио већи заначај у очима свих нас којима је књижевност љубав и потреба!
    Дозвољавам себи право да упутим једну сугестију. Требало би јавно начети и раскопавати наслаге у данашњој јавној Аугијевој штали коју смећем и свакаквим биолошким нузпродуктима пуне државне и парадржавне структуре, па чак уз сагласност, благонаклоност и помоћ међународних иснтитуција и фондације које уопште никад нису ништа добро мислиле овом народу, сем да наметну јарам дужничког ропства!



Нема коментара:

Постави коментар