Ако неко пожели осмех мој,
мора га својим платити,
јер љубав је нада у сну што се крије,
што ће се једног дана.
у мој живот немирни
поново вратити...
Суза више бити неће,
на мом лицу уморном,
обасјано ореолом среће,
моје срце тада
биће твој скромни дом.
Никад више туга
залутати неће
у мој живот тада,
док ти осмех лице краси,
родиће се нова нада,
угасиће се мој бол,
на јастуку сећања твог...
ВОЛИМ ЗОРУ...
Волим зору саткану од снова,
што на лицу цвета суза нова,
што ме осмех сећања пробуди,
волим живот што за тобом жуди.
Чекам речи што ми љубав буде,
тражим сузу на јастуку нашем,
волим тебе са срцем сањара,
памтим прошлост на јастуку,
сећања нашег протканог од вихорова...
Зора нова нову љубав рађа,
што ко` стрела у СРЦЕ погађа
осмех среће сија ми на лицу,
знај да волиш једну сањалицу,
романтика и ноћну птичицу,
што јој књига ноћу друштво прави
на путу од самоће до наше љубави.
Нема коментара:
Постави коментар