Валентина Златановић – Марковић |
твоје
његове
наше
до бескраја ка бескрају
Какав
чудесни знак то је
умиљењада лепоте веће нема
до тренутка тог узвишености
Шта могу
ја
тиона
ми
у пролазности свега
до суза које радују срце
до срца које се радује човеку
Љубав
срца – АГАПЕ
И да
ниси плакао
грцале
би ми сузе у грудимаИ да сам Ти само очи видела
знала бих колика је Твоја љубав
И да си само реч проговорио
љубила бих све што си мислио
а ниси изговорио
И да си ћутао
Твоје присуство
утешило би ме
И да знам да Те никада више нећу видети
била бих спокојна
јер спаваш у мом срцу
И да чујем да Те више нема
не могу прихватити
јер Ти већ живиш ван времена
И када свега понестане
благослов Твој
отвара капије неба
Валентина Златановић – Марковић (Врање, 1970) је магистар књижевноисторијских наука. Запослена је као наставник српског језика и књижевности у Медицинској школи у Ужицу. Има објављене три књиге: две књиге песама (Ако смо некад знали да волимо, Ниш, 2008; Љубав - то си Ти, Београд, 2012. године) и једну монографију (Духовност у делу Исидоре Секулић, Ужице, 2013. године).
Predivno Valentina. Veliki pozdrav iz Niša
ОдговориИзбриши