субота, 02. август 2014.

Валентина Златановић – Марковић: Благослов

Валентина Златановић – Марковић
Шта друго сузе су моје
твоје
његове
наше
до бескраја ка бескрају

Какав чудесни знак то је
умиљења
да лепоте веће нема
до  тренутка тог узвишености

Шта  могу  ја
ти
она
ми
у пролазности  свега
до  суза које  радују срце
до срца  које се радује  човеку
                            
Љубав срца –  АГАПЕ

И да ниси плакао
грцале би ми сузе у грудима
И да сам Ти само очи видела
знала бих колика је Твоја љубав

И да си само реч проговорио
љубила бих све што  си мислио
а ниси изговорио
И да си ћутао
Твоје присуство
утешило би ме
И да знам да Те никада више нећу видети
била бих спокојна
јер спаваш у мом срцу
И да чујем   да Те више нема
не могу прихватити
јер  Ти већ живиш ван времена
И када свега понестане
благослов  Твој 
отвара  капије  неба




Валентина Златановић – Марковић  (Врање, 1970) је  магистар књижевноисторијских  наука. Запослена је као наставник српског језика и књижевности у Медицинској школи у Ужицу. Има објављене три књиге: две књиге песама (Ако смо некад знали да волимо, Ниш, 2008; Љубав  - то си Ти, Београд, 2012. године) и једну монографију (Духовност у делу Исидоре Секулић, Ужице, 2013. године).




1 коментар: