У сверној постојбини ове магле
Преори области запарложеног знања
Ко трнов венац борне опкладе
Грабове метле на сабориште јагле
Откуда овај вашар великог колебања
Да пиревина не обргли сваку стопу
Набујале сумње голим рукама оплеви
Твој дан не прате изниклице досаде
Још један разуздани пастув у галапу
У облак прашине оде да се гњеви
Док жалосне врбе сплићу твоје јаде
Познај наравоученија рукописа веле
Фабула се заплиће у успомене
Може ли заповедна жеља истрајати
И куд те воде твоје паралеле
Ниси дознао у постави кад се изокрене
Шта ће још рећи твоји записи и вајати
Загрљај мемле у прескоку како оставити
Данашњи траг јучерашњег видљив у презенту
Дично је освојити пориве самосвести
Зов насеобине никада није касно свити
Песникове груди несвикле да носе ленту
Задојиће кочоперну песму из исте причести
Казаљком времена исписан круг
Не расцепљуј новом осудом
Овуда су се провукле промаје
Рђав је сабрат просјачки дуг
Ноћ се пресвуче тврдом заблудом
Иза уморног дана вуку се дроњци утаје
Ноћас су помељари провитлали нову дангубу
Сад млако и споро колебање напредује
Ко то гњило растаче оснутке прошле
Посрамљен месец од звезда скрива прељубу
Табор би опет превару да прошверцује
Невидљива рука вуче конце за све лутке
Опаљен димом и напола ошурен блени
Загубљен кључар паклених врата
Црквена звона звонар до поднебесја гони
Док у цветњаку зрене витопер зелени
Свија се спирала уздизања и пада до суноврата
Зглајзнуо је у дуговима немар осиони
Изрод се лако зна сродити
Не верујте му овдашња поколења
Прокужили су га борци истине
Подземље никоме неће дати бандити
Костур приче фабулу гњечи и мења
У оклопу се зацарила тескоба паучине
Празно слово чупаво бива на језику
Бедно је казивање о сумњивом моралу
Трапаво баратање занат је оговарача
Црни ровац нагриза таму да пробурази слику
На ноћном платну нема наиве као у жалу
Не допеченог хлеба испод прогорелог сача
Залуд су кљусе сачекуше заробиле сванућа
Гумно спајања чека моје вечне раскрснице
Векови тамни згроздане печуре коме су збрали
У окамењене трудове по довратку кућа
Поема истине фењере пали и зачикава свице
Стихови у чељустима смрти нису скончали
(Из књиге: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА)
Нема коментара:
Постави коментар