уторак, 15. јул 2014.

Мошо Одаловић: С ким то причаш дете?

Мошо Одаловић
ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ

Хиљаду послова, а мајка у дворишту
застане и не зна шта би пре:
пилићи пијучу, краве воду ишту
и псето је гладно — до ђавола све.

Шта ли сам хтела, о свете,
добро и главу не изгубим.
Ма, док се сетим, једно ћу дете
да изударам, да не дангубим.



МАМА ЈЕ ГЛАГОЛ ОД ГЛАГОЛА РАДИТИ

Радити, подојити, повити, покрити,
прићи, обићи, опет подојити;
стално је ту, нећеш се прехладити —
мама је глагол од глагола радити.


Доручак, ручак, ужина, вечера,
двадесет слатких и пет без шећера;
минут надокнадити, несаницу зарадити —
мама је глагол од глагола радити.



Посоли, досоли, замеси, подмеси,
добар дан, изволи, побогу, где си?
Коприву вадити, ружу садити —
мама је глагол од глагола радити.


Помети, полети, оплети рукавицу,
окрпи сину десну ногавицу,
таблету попити, облогу хладити —
мама је глагол од глагола радити.


А тата ништа неће па неће,
да бар понекад купи цвеће;
стално рецитуј, треба му досадити —
мама је глагол од глагола радити.



МАМИНА КЕЦЕЉА

На маминој кецељи,
све неке флеке; —
мање од мене,
више од секе.


Причају врапци,
на свакој грани
да нашу кућу,
кецеља храни.


МА КАКВА ДИВОТА

Мајка ме стално купа.
И стално иста штета.
Мало мање ме купа,
а више излупета.


Прстом провери воду.
За секунду ме свуче.
Згужва ме као крпу,
па штипа, гребе, туче.


Сапун по мени лети
ко на Олимпијади,
а свуда ме стамота —
и спреда и позади.


Руке јој као миксер.
Од мене прави пену.
Зар тата није могао
да нађе нежнију жену?


Баца на мене пешкир
као на палог боксера,
па брише, цеди, стеже
без правила и смера.


Ево ме, летим у кревет!
Откуд ми ове гаће?
Зар ме је већ обукла;
обукла, него шта ће...



КРПАРЕ

Панталоне моје старе
стигле јуче у крпаре.
Крпаре имају право лице —
такве су биле ногавице.
На једном месту — зелена боја!?
Грицкала траву колена моја.



ВАНЗЕМАЉАЦ

Под мој прозор
дође Ванземаљац!
Ја га питам:
— Са које планете?
Тад наиђе
Миле милицајац
и рече ми:
— С ким то причаш, дете?


Наста тајац,
оде
Ванземаљац,
остадосмо
ја
и
милицајац!
Како сада
да објасним свету;
Ко
уопште
верује
детету?



БАШ ЛЕПО

У животу животуљци,
корачају путем својим;
дај, запиши, па подвуци —
МИЛО МИ ЈЕ ШТО ПОСТОЈИМ!

Свако јутро које сване
урачунај у дан више;
кажи дану: Хвала, дане,
ШТО МЕ ЧУВАШ И ШТО ДИШЕМ!

Имаш Сунце, небо плаво,
цветно поље којим ходиш;
мућни својом здравом главом —
ШТО ЈЕ ДИВНО КАД СЕ РОДИШ!

Све је вечно што Бог створи.
Хвала, Богу и свецима.
Сваког дана изговори:
БАШ ЈЕ ЛЕПО ШТО МЕ ИМА!

У животу животуљци,
корачају путем својим;
пиши читко, па подвуци —
МИЛО МИ ЈЕ ШТО ПОСТОЈИМ!




БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
 
      Мошо Одаловић српски песник за децу и младе. Добитник је више награда: Невен, Забавникова, "Златног кључића" града Смедерева, Златни Гаша, Новосадско Звонце популарности, Горанове плакете, Грачаничке повеље, а носилац је и "Змајевог штапа" — почасне награде Змајевих дечијих игара итд.
       Рођен је 1. априла 1947. године у Старом Грацком (Липљан), на обали реке Ситнице, под Голеш-планином.
       Основну школу завршио је у Липљану, гимназију у Косовској Митровици, а на Филолошком факултету (тада Филозофском) студирао књижевност.
      У "Јединству" је радио као новинар, уредник "Јединства за децу" и главни уредник "Ђурђевка".
      Од 1994. године живи у Смедереву, "у својих 7,5 ари коначне отаџбине", као слободан уметник.
       Писац је, сликар, илустратор и калиграф. Имао више самосталних изложби — "Мошове занимације": слике, илустрације, скулптуре, уметничка столарија, уметничка фотографија... Најлепше достигнуће: о Никољдану умеси славски колач, украси га, испече.

ДЕЛА
 
Песме за одрасле:

• Тако и толико, 1973.
• Лирски покер, епистоларна лирика,1994 (са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем)
Песме за децу
• Врло важно, 1975,
• Да ти нешто кажем, 1977,
• Пегави генерал, 1981,
• Од амебе до бебе, 1982,
• Неко је украо ласту, 1987,
• Мама је глагол од глагола радити, 1986,
• Друже тата, кућни команданте, 1986,
• Овде нешто није у реду, 1988,
• Ветар ми однео панталоне, 1991,
• Том Сојер у Црној Гори, 1991,
• Тако је било, пчеле ми, 1995,
• Рече ми једно дијете, 1997,
• Косовчице, 1998,
• Брза књига, 1999,
• Петорица из српског, 1999,
• Буквар, завичајни појмовник, 2001,
• Јабуко мирисна,
• Цвећара за Цвеју Цветокрадицу,
• Завичајни буквар (мешавина поезије, причања, афоризама, досетки, каламбура, пошалица и ћаскања, духовитих и мудровраголастих поука и упутстава за игру и одрастање). У овом делу појављује се као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф.
• Поправљамо низбрдице, 2006,
• Црталиште игралиште за предшколце и основце, 2007 (У овом делу такође се појављује као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф).
• Где је лампино дете, 2008,
• Жича пчелино чедо, 2009,
• Лирски покер
Романи
• Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003
• Ево сецкам воду за хрчка, 2008

НАГРАДЕ:

• "Горанова плакета"
• "Невем"
• Забавникова
• "Курирчек"
• Златни Гаша
• Златни кључић Смедерева (награда Смедеревске песничке јесени)
• Књижевна награда Змајевих игара и почасна – Змајев штап (као домаћину игара).
• Новосадско Звонце популарности
• Грачаничка повеља
 



Нема коментара:

Постави коментар