четвртак, 17. јул 2014.

Радован (Јованов) Вукоје: Горштак

Радован (Јованов) Вукоје
Горштак стао сада плаче.
Увијек стижу злобе јаче.
У тврдини увијек згода.
Зрак и чиста хладна вода.

Камењар га увијек дичи.
То Србину све приличи.
Крст камени у слободи.
У тешки га живот води.


Камењаром пролаз види.
Свога рада се не стиди.
Тражи путе кроз излазе.
Да га злобе не прегазе.


Слободарски живот носи.
Турској сили он пркоси.
Послије Турске опт горе.
Швапска сила тражи море.


Тражи вјерним ометања.
Српски живаљ да уклања.
Опет коло злобе креће.
Да не пали Србин свијеће.


Другог рата за камењара.
Амброз-Тито шалу ствара.
За камењара и горштака.
Подметнута злоба свака.


Дође ђаво све без крста.
Тражи свима вјера иста.
Братске да се рубе главе.
Без лелека без кукњаве.


Нит се крсти ко чељаде.
Тражи српске тешке јаде.
О камењари и горштаци.
Што ће вама туђи знаци.


До злобе је неком стало.
Вјеру вам је распродало.
Чекају кроз финиш злобе.
Све се сами Срби робе.


Смислили су подле клике.
Брату своме све крвнуике.
Све поништи српске славе.
Православљу сложне главе.


Још дијели лажне клетве.
Сви се Срби брату свете.
Сачекали вријеме пође.
Када ратни поклич дође.


Срби браћа да се кољу.
Амброзову створе вољу.
То у злоби душман ради.
Србе сложне све завади.


Сад војводе помоћ траба.
Као гладном кора хљеба.
Да бранимо вјеру праву.
Српски понос и државу.


Још Србину треба слога.
И јединство драгог Бога.
Па да Српство има мира.
Братске свађе бетонира.


Поравнати старог пута.
Да потомство не залута.
Чувај своје православље.
Немањићко Светосавље.


Па ће сијат сва милина.
И благослов оца и сина.
Помирити претке старе.
Борце Србства и другаре.


Пјесма из збирке „Горштак“, аутор Радован (Јованов) Вукоје, Билећанин из Требиња.


БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

      Радован Вукоје је рођен 4. априла 1948.. у селу Пађени општина Билећа. Школовање наставио у Војводини село Бока. Стручну школу за Унутрашње послове завршио на Врацима у Сарајеву и Вишу управну школу у Сарајеву. Радио у Министарству унутрашњих послова у станици милиције за безбедност саобраћаја у Коњицу. Избијањем рата прешао у Србију у село Звиздар код Уба. Кад је почео рат вратио се у Борке у Војску РС а по завршетку рата стално настањен у Требињу. Занима се поезијом, етнологијом и завичајном историографијом.



Нема коментара:

Постави коментар