 |
| Касијана Милошевић |
Шлајдери и мој поглед тегле се
до тих стена у камењу сиге,
трошне, бушне и још знане,
тврде, тврђе од свих кула
сазиданих у ваздуху,
надахнуте левим плућним крилом
Анђелије, младе цуре из сутона,
црне реке белог слива,
кроз звиждуке поскочица,
бујних жила-поточића,
са свих страна што таласа
сву ту силу у слепилу...
до дна јаза, мутне баре
за све моје пријатеље,
велом добра закићене,
и веселе Цигане.
ЖЕЉОМ ПО СВИТАЊУ
Зујиш ми у ушима,
тражиш да те чујем.
Хеј! Не пеци се на угарку,
туђом сузом загашеном.
Не брецај се на точкове
древних кола откачених,
туђом руком заглађених
у печату воском хладним
утиснутих у судбину нашу,
туђом вољом исписаних,
нашом жељом прихваћених.
МАЧЈИ КАШАЉ
Врапче и маче са мачем на репу
вуку, гребу и рву се над записником
птичјег кмета, с' брком белим
за мачкиним репом заденутим,
ко ће доле међ' пернатим светом
да прескочи дневни ред,
ухвати се тачке разно
и саопшти исхитреним скоком,
замашћеним гудалом ћемана:
Стигла зима, ситна птичадијо,
стигла зима, препредене маце,
стишћите се, збијајте редове!
Не зврљите сабласно у наго!
Не пуцајте из празног у празно!
Нема коментара:
Постави коментар