Љубивоје Стефановић: Вече пред сликом оца

ЈАВОР

Донео га деда

из планине, давно
док је теглио
живот уз волове.
Кад је сунце лењо
клизило небеским
плаштом, реке
кришом текле.
Заруделог.

Посадио њега

и мог оца
кога више нема.
Крунисани краљ
видокруга ми је
сада отац.

Кроз лишце

на поветарцу
шапућу моји
створитељи.

ТИЊАЊЕ

У мом селу радост је одавно сакрила лице

остали су само старци и јутарња тишина
оду рано у амбуланту по лекове
кад се врате копају корење лековитог биља
немају паре за оно што пише на рецепту

Увече се огласи понеко куче

тек да јави да има пријатеља
остарелог без снаге да га шутне
а после се играју под старом крушком
или потерају олињалу мачку забаве ради

Одавно у моје село не долазе поштари

наврати понекад читач струје
да запише који потрошен киловат
а последње светло биће одсјаји свећа
на одрима кућа празних утроба

ВЕЧЕ ПРЕД СЛИКОМ ОЦА

Не разликујем слику

од тебе живог,
овај вечерњи лептир
што игра по
сјајном папиру
збуњује ме,
нећеш, као безброј
пута некад, да
одмахнеш руком
и ођуриш га са лица,
сећање ми казује
да сам те одавно
сахранио и није ми
јасно зашто
лептир увече
то поново чини.

БЕЛЕШКА СА ДВОРА

Сливају се поданици

у таласима покорност
владару да потврде
а на престолу Реч.
Главама пажљиво
гланцају под, около
свита мирује, дворани
надахнуто бележе
ниво снисходљивости,
броје откуцаје срца,
скупина премашује
недоглед а пазитељи
ходају преко
полеглих и непогрешиво
евидентирају ко је дошао,
кога нема-да укњиже
ко никад неће доћи,
траже хероје који су
престолу свој и живот
порода поклонили
тумачећи владара.

 Са свода двора

Историја, успут
навратила, жмирну,
отвори бележницу
и уписа: на престолу
нема никог, трон је
паучином огрнут.

ОГЛЕДАЈ СЕ, АЛИ ПАЗИ

Буљење у огледало је коцкање

са самим собом, ризик да
угледаш неког другог, старијег,
блеђег, болеснијег од јуче,
ту је и опасност да те пијаног
повуче и главом га  разбијеш.
Не робуј површности игре
светла и лика, из дана
у дан све очајнијег.
Овај апсурдни чин је забава
изолованим племенима
уколико им руку допадне
комад бљештећег стакла.

Буди храбар и огледај се

у људима који те воле
или мрзе, у шарлатанима,
брбљивцима, просјацима,
давао им или узимао,
у љубопитљивим женама,
конобарима који ти на
рачуну закидају, у
државним службеницима
пред којима полукругом
кичме размичеш пршљенове,
огледај се у ситима, гладнима,
будалама које су некад
биле нормалне и онима који
су преживели обрнут процес,
у небу док птице путују...
има небројено начина да,
савијао се или усправљао,
пронађеш свој стварни одраз
у огледалу које ничим
не можеш да разбијеш.
Ако си крхак, преосетљив, порочан,
бежим од помисли шта ти се
све може догодити..

Tweet