Вукоман Ракочевић: Рика младога јелена

Е Р У П Ц И Ј А

Обљубих жену похотну
Нимфу, образа румених
Лежај иглица борових
Мириса смола јелових...

Помама руже ветрова

Рика младога јелена
Пропе се ждребица небеска
Испод белога чемпреса...

ИШЧЕКИВАЊЕ

Мирис земље преоране, пуни ми ноздрве
Ја зелен, ко јелен, млад...
Чекам је..

Трава бистрицом водом, наплављена

Кликће орао над шумом смрчевом
Смола мирис шири,  ја срећан...
Чекам је..

По трави плешу ветрови

Сунце пурпуром, кроз грање замире
Доћи ће, усхићен,  и даље...

Чекам је..

Опојни мирис откоса

Косом 'индијанком' рањени
Најмекше скупљам и стирем, за нас..
Чекам је..

Ехо шуме, појем јечи
То дроздови слуте ноћ, нашу, незаборавну
Гледам у небо, опијен и будан...
Сањам је..

Широк јасен хладом дави сунце уморно
Плешу, све дуже сенке, ноћ пада...
Нема је..

Роса је.

Јутарње сунце провирује, не верује
Не верују ни дроздови дремачи, а ја...

Још увек, надам се..

Tweet