Предраг Богдановић Ци: Библиотекари из пламена наглас ишчитавају књиге

Предраг Богдановић Ци

СУВИШНЕ РЕЧИ
Жена истакнутог преминулог
песника уређујући стан
уклонила је
непотребне књиге.
Оне су се уобичајеним
следом: контејнер, ђубретари,
нашле на гомили
међу старежи на пијаци.
Са узбуђењем и стидом
читам посвете бесмртника
по перу и одабирам књиге
као реликвије.
И како да роб духа
носећи речи Сина животаса
чувам ова проживљена искуства,
будем окриље непотребних књига.


ЦРНЕ ДЕВИЦЕ

Отвори се планино
обруши се поново
на намастир
Нека врх твојих звона
загусти честарзатрави отава.
Нека неки нови људи
разносе глас да са врзине
бруји пој црних девица.
А Бистрица нека потече
са образа народа
бескућника.


ПОЂИ ЉЕЉО, НА ВОДУ НА ТИСУ

На Духове, Љељо, крени
краља и краљицу, дружиницу
и дворкиње пуне игре
нек све игра, нек све пева.
Нек краљ мачем сече навије,
пауново перо од урока лечи,
јаје страшник, прапорцима корак хитри
ти заштити.
Нек русаља, нек виларка
у транс падне, видилица,
нек са Тисом мртвом збори,
ко са сестром, ко са мајком.
Аоој, Тисо, клета, похарана
сви бунари око тебе мртви
белим платном, Љељо, лице сакри
лице смрти.
Кумови су леђа, груди
пешкирима прекрстили, крстоносци,
да све роди, да све рађа
обилато.
Сад оживи Христе Спасе,
сада зови Лазара из Тисе,
склони златне коње
што по реци језде
склони пену, гриву смрти.



 АЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

 Александријска библиотека
 гори.
 Библиотекари из пламена
 наглас ишчитавају књиге.
 Ја на светлосној ивици
 туђе стваралаштво бележим.
 А и сам ћу морати у ватру
 поуздано знам.



 ПРЕД БУЂЕЊЕ

 Рано пред буђење, јутрос,
 сањао сам да летим,
 опет.
 Нисам летео високо
 као некад,
 признајем.
 Тик изнад врхова дрвећа
 великом брзином, стреловито
 избегавајући стабла
 уочавајући сваки детаљ.
 Летео сам изнад воде
 без таласа, али
 непојамно тамне тежине.

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

 

      Предраг Богдановић Ци рођен је у Бијељини 25. 7. 1944. године. Прве лекције из светске књижевности спознавао је већ у најранијем детињству учећи напамет улоге оца Богдана Богдановића, првака драме, у глумачким ложама позоришта Сремске Митровице, Новог Сада и Сомбора. Тајанство ових ложа, које су за њега биле и предшколска установа и магија упоредне стварности определиле су га за животни позив писца. Предраг Богдановић Ци апсолвирао је Општу књижевност са теоријом књижевности и Историју уметности на Универзитету у Београду.

Објавио је следеће књиге песама: Доле, доле где ракови живе, Видици, Београд, 1970; Кроз кишу је Еским са рибама освојио небо, ИЦС, Београд, 1972; Баш Челик и чардак на четири воде, ИЦС, Београд, 1978; Скомрах женик леђанске невесте, Нова књига, Београд, 1985; Александријска библиотека, БИГЗ, 1994; Ходећи водом, Просвета, 1997. године.

        У Студентском граду, 2. јуна 1968. године, као први говорник, позвао је студенте да своје незадовољство искажу у Скупштини у Београду. Те ноћи, после полицијског разбијања студената код Подвожњака изабран је за првог председника Акционог одбора који је припремио јутарњи митинг.

       Носилац звања Песнички књаз на манифестацији "Точак" у Вржогрнцу за 1998. годину, а 1999. године добија награду Певам Смедереву, повељу Дан спаљене књиге, награду Лазар Вучковић за 2000. годину, награде "Драгојло Дудић" за необјављено дело (прва верзија књиге Трубе и пе¬чати) 2002. године и признање Српске духовне академије из Параћина "Раваничанин" 2005. године; 23. марта 2007. године у Барију (Италија) на међународном сусрету песника "Доннеепоесиа" редакција часописа Ла Валиса уручила му је плакету захвалности за сарадњу српских и италијанских писаца; на фестивалу поезије Поетилордин Балцани, у јуну 2007. године, добио је прву награду за поезију, а марта 2008 у Румунији, добија медаљу Музеул Мемориал "Ницхита Станесцу Плоиести". У Бугарској му је објављена књига Планетата на Китовете, Мелник 2008, са исцрпним поговором Катје Ерменкове. У штампи му је књига Трубе и печати у издању Рашке школе.

Предраг Богдановић Ци је од 1982. године уредник трибине Француска 7, а од 1996—2007. године био је генерални секре¬тар Удружења књижевника Србије (у три мандата био је представник уметничких удружења у Управном одбору Фонда ПИО самосталних делатности). Цео радни стаж остварио је као самостални уметник. Од 1990. године има статус истакнутог уметника. Почасни је члан The Lord Foundation for Balkan Studies.
.

 

Tweet