Пре само пар векова, у романтизму, преовладавало је уверење да књижевна критика, да би била "добра", мора да поседује извесне књижевно-уметничке квалитете. Иако је, срећом, ово схватање вредности "дела о делу" одавно напуштено, манир је преживео, па имамо фантастичне збирке баналних, сладуњавих текстова којима се и дан данас смеју студенти књижевности, који те бисере налазе на списковима обавезне литературе.
Овде неће бити речи о таквом креативном писању.
Желите да напишете заиста добар есеј / састав / семинарски рад из књижевности?
Одавно имам у плану да напишем мали приручник који би био подједнако користан ђацима који пишу писмени састав из српског, студентима који пишу семинарски рад из књижевности, али и "обичним" љубитељима писане речи који траже начин да о књигама које воле пишу, на пример, на свом блогу. Наравно, од природе Вашег интересовања, компетенције, читалачког искуства, степена образовања (ако пишете рад за школу/факултет), и - на крају крајева - теме есеја, зависи колико ћете дубоко заћи у тумачење књиге о којој пишете. Методолошки приступи могу бити различити, али ћемо се у овом тексту задржати на ономе што је од заједничког значаја за све који желе или треба да напишу есеј у коме ће представити и интерпретирати једно књижевно дело.
Овде неће бити речи о таквом креативном писању.
Желите да напишете заиста добар есеј / састав / семинарски рад из књижевности?
Одавно имам у плану да напишем мали приручник који би био подједнако користан ђацима који пишу писмени састав из српског, студентима који пишу семинарски рад из књижевности, али и "обичним" љубитељима писане речи који траже начин да о књигама које воле пишу, на пример, на свом блогу. Наравно, од природе Вашег интересовања, компетенције, читалачког искуства, степена образовања (ако пишете рад за школу/факултет), и - на крају крајева - теме есеја, зависи колико ћете дубоко заћи у тумачење књиге о којој пишете. Методолошки приступи могу бити различити, али ћемо се у овом тексту задржати на ономе што је од заједничког значаја за све који желе или треба да напишу есеј у коме ће представити и интерпретирати једно књижевно дело.
Како не треба да изгледа есеј?
Квалитетни есеји о књижевним делима често се веома разликују по форми и приступу, али зато већина осредњих (и лоших) састава следи један образац:
•Увод: биографија писца
•Разрада: препричавање
•Разрада ИИ: набрајање (тема, ликова, својстава, идеја, стилских средстава)
•Закључак: опште место везано за епоху у којој је дело настало или сл.
•Разрада: препричавање
•Разрада ИИ: набрајање (тема, ликова, својстава, идеја, стилских средстава)
•Закључак: опште место везано за епоху у којој је дело настало или сл.
Ако је написан смислено и граматички коректно, састав који прати ову схему ће "проћи" код већине професора, али - можете ви и боље.
Како почети?
Надам се да сте већ неколико пута прочитали дело о коме желите да пишете, као и сву доступну литературу... Нисте? Нема везе. Ако сте барем једном пажљиво прочитали књигу, можете да почнете (за оне који пишу семинарски рад: литературу ћете налазити и читати у следећој фази; што је најбоље, тада ћете тачно знати шта вам треба и како то да употребите).
Пре него што уопште почнете са писањем, треба да одговорите на неколико питања - о вашој позицији и приступу, о предмету проучавања и о самом делу.
I Полазишта
Претпостављам да већ имате бар радну верзију наслова свог рада и почели сте о делу да размишљате у одређеном правцу. Морате, пре свега, да испитате тај правац: да ли је утемељен на некој општој идеји и доктрини? Којој? Какав став имате према некњижевним елементима дела (нпр. филозофским и религијским идејама, ако постоје)? Имате ли предрасуда?
Ако се ослањате на прецизно дефинисан скуп идеја (пример који се намеће је феминистичка критика, као и други правци у проучавању књижевности који се заснивају на културној теорији) морате се чувати учитавања и пазити на то да ли је оно што хоћете да истакнете или критикујете заиста засновано на тексту (или метатексту).
Или - немате дефинисано полазиште и хоћете, напросто, да пишете о књизи? Супер, само, то није тако једноставно. Имате полазиште, само можда нисте тога свесни.
Сви смо ми индивидуе са сопственим погледом на свет (који пак може бити различите ширине, али нећемо сада о томе), имамо своја уверења и предрасуде, осетљиви смо на садржаје који нас се лично тичу... Нико од нас, када чита, не искључује своју личност. Напротив, при сваком читању долази до комуникације између дела и читаочевог света, при чему се интелектуално, емоционално и морално биће читаоца ангажују у највећој мери.
Знате ли шта може да се догоди ако не размислите добро о овоме? Може вам пасти на памет да пишете о "асоцијалности као узроку трагичних судбина" у Камијевим делима (погледајте коментаре на мој текст о Странцу). Асоцијалности. Узроку. Трагичних судбина. Код Камија. Како вама ово звучи?
Мени звучи као непримерена употреба
1. социолошких појмова (асоцијалност) - који свакако сужавају перспективу, а у овом случају (тумачење Камијевог "Странца" и "Преображаја") читаоца, који - уместо да буде у супериорној позицији у односу на дело које му је практично на длану - чита из жабље перспективе, из позиције Мерсоовог адвоката,
2. каузалности (узрок) - у свету књижевног дела не мора да постоји (и при читању се не сме наметати) узрочно-последнични след какав видимо у свакодневном животу,
3. лаичко одређење термина "трагично" - који се, с резервом и уз тоне објашњења, може применити када се говори о "Странцу", али никако када се говори о "Преображају".
1. социолошких појмова (асоцијалност) - који свакако сужавају перспективу, а у овом случају (тумачење Камијевог "Странца" и "Преображаја") читаоца, који - уместо да буде у супериорној позицији у односу на дело које му је практично на длану - чита из жабље перспективе, из позиције Мерсоовог адвоката,
2. каузалности (узрок) - у свету књижевног дела не мора да постоји (и при читању се не сме наметати) узрочно-последнични след какав видимо у свакодневном животу,
3. лаичко одређење термина "трагично" - који се, с резервом и уз тоне објашњења, може применити када се говори о "Странцу", али никако када се говори о "Преображају".
Како гласи ваш наслов?
(Прочитајте и Спољашњи приступи проучавању књижевности.)
II Предмет проучавања
То може бити дело. И не мора. Може бити писац. Предмет проучавања може бити и читалац, односно публика. Може се проучавати однос између било које две, од три понуђене инстанце: однос писац-дело, дело-читалац, писац-читалац. Све је сасвим легитимно докле год сте свесни шта пручавате, чиме се бавите - самим делом, неким његовим аспектом или пак утицајем делова пишчеве биографије на књижевно дело.
III Књижевно дело
Време је да се запитате о суштини. Не шта је писац хтео да каже, него шта само дело говори. Шта је оно есенцијално, што је наговештено на свакој страници, а у потпуности се сагледава када имамо у виду целину, након што смо склопили корице?
Одговорите на ово питање на три начина: у једној реченици, у облику кратког објашњења (десетак реченица) и у облику есеја (који ће касније, можда, постати централни део вашег текста - или цео састав).
На који начин је речено то што сте одредили као суштинско? Којим стилским средствима су одређене фине нијансе значења? Иронијом, алузијама, гротеском? Карактеризацијом и интеракцијом ликова који су носиоци идеја?
Ово су неке од најважнијих ствари на које би требало да обратите пажњу. Даље све зависи од вас. Ако имате питања, ту сам.
Одговорите на ово питање на три начина: у једној реченици, у облику кратког објашњења (десетак реченица) и у облику есеја (који ће касније, можда, постати централни део вашег текста - или цео састав).
На који начин је речено то што сте одредили као суштинско? Којим стилским средствима су одређене фине нијансе значења? Иронијом, алузијама, гротеском? Карактеризацијом и интеракцијом ликова који су носиоци идеја?
Ово су неке од најважнијих ствари на које би требало да обратите пажњу. Даље све зависи од вас. Ако имате питања, ту сам.
Нема коментара:
Постави коментар