петак, 04. јул 2014.

МИЛИЦА БАКРАЧ: СРБИ СУ ВЕЛИКИ НАРОД



Милица Бакрач
      Само велики народи имају велике историје. Велике и бурне историје записују крвави походи, устанци, битке, жертве, себри, вожди, конопци, коци, гиљотине, сеобе и деобе. Велики народи страдају у сваком вијеку, бар по једном. Коме плаћају данак?
       Битка за битком, слом за сломом. Остајали смо без царства и круне. Малољетни деспоти нас свјетлошћу свог разума и мудрошћу мајки изводили из мрака.
      Велики народи су налик тврђави! Скадру! Нечастиви и незасити плаховити, као ријека Бојана у епској пјесми, кидишу на зидине, на градове, виле руше, неимари зидају. Млада Гојковица, вјечни симбол српског страдања уз Косовку дјевојку, Југовића мајку, Јефимију, Царицу Милицу, јесте наша вјековна пјесма.
       Данас је Србија лик сваке од ових великих жена српске историје. Србија мати, сестра, невјеста, тужбалица и гробница. Србија последњих деценија пише своју нову историју, опет болну и трагичну, сличну Маричкој бици, Косовском боју. Тек што се испоравила од бомби ,,не“Милосрдног анђела, над њом су се отворила Небеса. Земља греже у води и блату, стихије какве не памте наши преци, каквих није било у последњих хиљаду година? Да ли је ово ново стварање свијета. Зашто опет Србија, Република Српска, српски живаљ...
      Мапа која последњих часова кружи интернетом, направљена најсавременијим сателитским снимком, тумачи да овај ,,нови потоп" није николико старозавјетни. Не смијемо га ни довести у везу са Његошевим стиховима: ,,Бог се драги на Србе разљути", нити са порукама Светог владике Николаја Велимировића, да је народ заслужио казну Божју, те се зато кише изливају. Границе на мапи су јасне. Облака нема над сусједним државама: Бугарском, Македонијом, Румунијом, нема их чак ни над Војводином.
       Није вријеме за иронију, како је српско предсједништво напокон добило ,,Београд на води", без много труда!

      Пјесник је записао ,,а Бог као Бог, само ћути и гледа", народ се мири, ропће, осуђује, оптужује, умире. ,,Све ће то народ позлатити", и оранице, и жељезнице, инфраструктуре, фабрике, фарме, винограде, воћњаке. А људски животи?
,,Бог као Бог, само ћути и гледа," не би ли Народ свој призвао молитви и хуманости. Не би ли мирио завађене. Не би ли границе ,,исправио", јер су их ипак повлачили људи, позивајући се на тамо некакве споразуме.
Наша, моја Србија у мукама.
А ми се опет уклето разбрајамо на Бранковиће и Обилиће. Ко је кренуо а ко није стигао у Обреновац и Шабац да спасе? Колико је ко послао ,,дуката", зашто је толико а не онолико? Чији су војници бољи, чији снажнији, руски или ,,њихови"? Ко муку свог народа користи у предизборне и маркетиншке сврхе. Похапшени су профитери, трговци, накупци, препродавци, кир Јање, ревизори, посматрачи и улагачи свог ,,добра" у народну муку? - Судиће им се, рекоше, кад све ово мине.
       Да ли се збиља мијењамо или остајемо исте ћуди? Болна слико! Брегалнице, албанска голгото, Солунски фронту, Маричка битко, Косовски боју! Јесмо ли ми друга страна српске Обилића медаље? Нешто што се назива ружно наличје?
        Колубара удара у Саву. Морава се шири, Млава се разлива. Упркос свему, Новак Ђоковић добија меч за своју отаџбину. Гробари и делије, на окуп, пуне џакове пјеском како би спасили Сремску Митровицу и Шабац. Монаси тихују мислима и придружују се народу на ,,првим линијама“, уз оца Јована Ћулибрка. Добровољци са косметских барикада пристижу у помоћ својој земљи. Срби из Црне Горе потврђују да су Његошеви светосавци.
       Није моја отаџбина Скадар на Бојани. Има нас и биће. И тај ,,harp" који производе у америчким фабрикама, да би га послали на наше Небо, поломиће ,,зубе" у Србији и Републици Српској. Ми смо ипак велики народ.

http://www.srpskenovinecg.com/stav/26740-milica-bakrac 



Нема коментара:

Постави коментар