ПЕКО ЛАЛИЧИЋ: И МАГАРЦИ СУ ПОЧЕЛИ ДА НАМ ПАМЕТУЈУ

Пеко Лаличић

Зло никада не долази само.
Зато је сиромаштво дошло с демократијом. 

Реч демократија је садашње време појма анархија.

Са растом демократије расте и збуњеност по глави становника.

Демократија нам је донела више весеља.
Просвирале су нам све девете рупе.

Са растом демократије, расту и штапови и шаргарепе.
После дамократских промена људи су се повукли у себе
и народне кухиње.

Демократију не схватам буквално,
али се чудим што се ослања на букве
.
Нормално је што наши мозгови нису сировине,
али зашто су сировине наши мозгови?!

 Код нас је разлика између радника и јадника
само у томе што радници иду на посао
.
Нисмо ми гологузија. Ми смо транспарентан народ!
Све што смо окачили о клинове, пало је у фотеље.
 
Код нас се увек знало ко коси а ко воду носи.
И данас се зна. Косе водоносци.

Не бисмо ми били будале, да их не доводимо на власт.
Тешко је наћи будалу ако није на положају.
 
Објавили смо рат криминалцима.
Да би изборне листе биле краће.

Ништа горе од мајмуна – на положају.

Приватизовали смо све.
На реду су аветињски градови и ђавоље вароши.


Данас су сви магарци на коњу.
 
Зараде су нам преполовљене,
а ни директори нам нису читави.

Ако престанемо да увозимо пшеницу,
имаћемо је и за извоз.

Направили смо огромне помаке.
И магарци су почели да нам паметују.

Хипократова заклетва изражена у еврима,
некима, данас највише вреди!

Не воде нас емоције.
А ни памет!

Насамарили смо све да би самар остао нама.

Наше празне тикве су пуне као шипак.

Кад бисмо ми зидали зид плача, био би то Кинески зид!

Нису нам све овце на броју.
Зато се свиње високо котирају.

Мало њих се накрало.
Многи су се натендерисали.

За наше бољке, свињски грип је мачји кашаљ.

Све го лопов.
А сви угледни људи.

Да је Кафка код нас писао ,,Процес’’,
то би био јадник до јадника.

Скандал је наша огуглалост на скандале.

Криминалци не раде ништа..
Пуне су им руке посла.

Регионализација је добра ствар.
Практичније се новац пере у бази.

Има неки ђаво у нама.
Стално га тражимо.

Сваки наш црни петак неко спонзорише.

Онима што раде на црно, не смета дневна белина.

Наше гладне је лако препознати.
Већина су.

Доброг човека је лако препознати.
Одмах видите да је будала.

Особен смо народ.
Имамо јефтине посланике које скупо плаћамо.
 
Код нас су вукови сити,
а за овце нико и не пита.

Сваки наш мајмун би да има своју џунглу.

До сада смо извозили сировине.
Убудуће ћемо обрађен народ.

Ако се ослободимо трутова,
ко ће радилицама делити лекције?!

Радимо као црви..
Зато су нам и предузећа трула.

Ми не трпимо памет,
али наша памет трпи.

Сви смо ми овце –
док су чобани на власти.

БИЉЕШКА  О АУТОРУ

      Пеко Лаличић је рођен 29. септембра 1944. године у црногорској вароши Гусиње.  Мастер је менаџмента, дипломирани политиколог и управни правник. Пише савремену и поезију за децу, прозу и афоризме. Објављује у бројним књижевним  и другим листовима и часописима. Заступљен је у више антологија, зборника, алманаха ...
Објавио је следеће књиге:
- Исклизавање из сна – поезија, (на румунском), 1993;
- Мирис сенки свуда – поезија, 1995;
- Распевани азбучник – поезија за децу, 1999;
- Вртоглавице ума – афоризми, 2007;
- Бели лавиринт – роман, 2010;
- Крива огледала – афоризми, 2011;
- Изговарам себе – поезија, 2012;
- Сунце у откопу – поезија, 2012. и
- Звездама у сусрет – поезија за децу, 2014.
       Стваралаштво му је превођено на енглески, руски, румунски, бугарски, македонски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Мајданпеку.

Tweet