ПАВИЦА ВЕЉОВИЋ: ВЕТРОЈЕБИНА (сатирична прича )

 

ПАВИЦА ВЕЉОВИЋ

      Решили Ветрови да уведу ванредно стање. Што су дували, дували су, време је за промене. Најважнији међу њима, Јебиветар, устаде и замоли остале да се једногласно изјасне о Предлогу измене Закона о дувању у будућности.

       - Што смо пиркали пиркали смо! Нико не тера народ да држи врео кромпир. Нека га пиркају сами!, надовезао се Ветропир на речи великог Јебиветра.

      - Тако је! И ми смо чврсто решени да више не распирујемо ватре, нити хоћемо да будемо део система који подржава стране капиталне инвестиције! Зашто да увозимо монсуне, урагане крај наших природних непогода?!, жучно се побуни Кошава.

   - Кошава је у праву! Ни наша ВСС( Ветростална Странка Самораспиривача) не жели у исти кош са осталим продувачким апаратом. Подржавам Предлог измена Закона о дувању, јер сматрам да смо способни да са својих територија све одувамо и сами!". Не чекајући да добије реч, природно се надовезао неки ветрић са јужноморавског округа, мали, али ветритачан.

      - Ни нама није у интересу да нон-стоп дувамо без надокнаде. Све је више празних глава које су огуглале на нас. Чему онда залудно дување? Дајте нам нове локације! Хоћемо да дувамо, али да се то плаћа!, узвикну Промаја и залупи вратима.

        - Пустите Промају, она само лупа. Ако ми одустанемо ко ће вијорити заставу? Ишчезнуће и последње обележје наше територије, а продуване и изанђане неће нас нигде примити, зачу се однекуд Поветарац осврћући се око себе са питањем да ли га је уопште неко чуо.

       - Мени је све равно до Косова! Одакле год да дунем негде ће планути, рече Северац и пирне у правцу Јебиветра као да му се смеје у лице.

       - Дување је Србија!!! Дување је Србија!!! Ооо-ле! Оооо-леее!, задува из последњег реда.

       - Ко, бре, убаци ову издајицу међу честите домаће Ветрове. Дувај доле с миром или напусти УДАВ( Удружење Дувачких Апелационих Ветрова), обратише се Ратном Вихору, али је он одавно кранијално продувао, звекнула га Промаја кроз главу те се ни не сећа шта му је била сврха, важно је да он вековима дува исту песму и баш га је било брига шта један Јебиветар има да дуне народу у лице.

       Јебиветар их је све посматрао са пажњом. Смешкао се у себи задовољан остварењем свога плана. Раздувало се са свих страна толико да се није знало ко дува, а ко воду носи. Носе се и веће ствари, све зависи од јачине Ветра. Одувало се све што се могло одувати.

       Одједном тајац. Ветрови се раздуваше који куда, али ни један није успео да отклони оно што се тренутно ширило том малом територијом. Претило је да погуши сваког ко се ту затекао, милом или силом. Ко није успео да збрише на време не преостаје му ништа него да дише на шкрге.

        Неко је пустио Тихомира и прекинуо доношење коначне одлуке. Нама остаје да се и даље питамо јесмо ли стварно подували?!

 

 

 

 

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

 

       Павица Вељовић, рођена Јовановић, у Новом Саду. Писањем се из хобија бави од малена и превасходно је љубитељ писане речи, а у ту уметност писања и искрено заљубљена. Пише песме, кратке приче, афоризме, доскочице и скечеве за ТВ станице. Објављивана у  он-лајн и штампаним часописима. Ускоро ће објављена бити прва књига афоризама "Сизифе, промени руку" у издању КУА "Артија" Параћин. Својим највећим успехом сматра своје три кћерке. Живи и ради у Сурчину.

 

Tweet