Борислава Дворанац: Овако је почело

БОРИСЛАВА ДВОРАНАЦ

ЈА, ПРЕД ИКОНОМ
СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

Недостојна те части стојим
пред Светом Тројеручицом. Страх ме.
Плашим се да се не збуним. Присећам се.
Следим пример других.
Мајка свих мајки је испред мене.
Грли свог нејаког сина.
Осећам како ме милује својом Трећом руком.
Посматрам је погледом пуним дивљења.

Нешто у мени се мења. Више се не плашим.
Као да је открила мој страх.
Утешила ме својим сетним погледом.
Желим да је загрлим. Хтела бих да се захвалим
за умирање душе и тела мог. Речи нестају.
Не могу да се померим. Немам снаге.
Приклоних колена Икони Свете
Богородице Тројеручице.
Мољах се: Мајчице драга, погледај овај невољни
свет. Моли се за нас мајчице. Ослободи нас греха.
Света, опрости ми! Опрости, Мајко Божија.
Опрости, услиши молитву моју.

Чувај нас и брани, драга Мајко Спаситељице.
Даруј ме здрављем и љубављу мојих ближњих.
Добра Мајко Христова, дај учини милост мени!
Желим да видим срене оне које волим.
Боже, Господе, не уништи у мени наду
јер ја верујем у Тебе. Ја ћу се надати.
Чуј ме и услиши Господе, Боже, речи моје.
Не кажњавај ме за ситна сагрешења
мога нејаког тела.

Плачем. Разум ми говори
да не заслужујем толику Његову благородност.
Душа ми изгара од жеља.
Кроз сузне очи угледах нејако дете у Мајчином
Наручју. Његова безбрижност враћа ми снагу.
Амин. Боже, помози ми!


ЛЕДЕНИ ЉУДИ

Не , не изигравам бедника
Само нема никог поред мене,
И душа полако вене.

Ледени људи, ледене стене су око мене!
Крећем се међу њима,
У очима им је лед.

Да, то су људи од леда.
Мени таква беда не треба!
Имам љубави за све, па и за ледене људе.

Доћи ће дан, када ћу неком да кажем сан.
Ускоро ћу угледати очи без леда.
Лутам као сена,
Да, ја сам сена!
Немам душу, немам тела,
Кажу да сам и немилосрдна жена.
Ал’ доћиће дан...
Добићу облик људског тела.
Нећу бити сена!
Душа ће бити одлеђена,
Срце ми није ледена стена,
А створили су ме људи од леда.


ГРАД МРТВИХ   
    
То је место где живи зборе.
Где се облаци на Сунцу греју,
Мртви смеју!
Ту људе хвале само кад их жале.
Ако си полужив – тад си добар,
Ако си јадан болестан – тад си још бољи,
А ако си мртав- тад си најбољи.
Људи се хране туђом крвљу, знојем.
Воле те само када тонеш.
То је град у ком пријатеља нема.
Жив си када те грде, псују.
Када почнеш да пијеш, оговараш,
Са сваким да спаваш,
Тада си добродошао у том граду.
Брата за пиво продају.
Сваки дан их је све мање.
Неки срећни побегну,
Неки се охладе,
А неки ту и живе.
Ту у граду мртвих
Где се ништа не мења већ два века,
Ту је и моја колевка.

П Е Т А К

Деведесет и првог дана
Милиони торби се спремају.
Они ме чекају, а не знају.
Стране су ми њиве, и мирисне шљиве,
И све што је било моје, далеко је!
Све птице трче свом лугу,
У загрљај лети друг другу.
Нека нова лица и понеки осмех
Боже, какав је то грех ?
Бујице људи жуборе далеко, све даље,
А мене туга мори.
Неко ме туче; не, за нос вуче,
Сама, усред белог дана.
Све се креће, а ја грлим мече.
Опет бруји, њишти, пишти…
Муке без те руке!
У строју птица слушам гласе
Ал’ оне кажу, зна се,
Делим храну да залечим рану.
                                   

ЗА СРБИЈУ

Боже, овде на ливади ја те молим:
За земљу своју, за Србију,
За Српске светиње.
Спаси нас Боже!
Не дај им да ложе наше иконе.
Помози нам Боже!
Да се окупимо, ујединимо,
Да по милионити пут одбранимо
Наш завичај, обичај.
Нашу славу, Светог Саву, Лазареву главу.
Помози и њима да схвате,
Да деца хајдука пате,
Да смо и ми људи,
Да нас не дирају.
Боже, нек схвате да ће пробудити
Куку и мотику.
Да немамо више снаге, крви, зноја,
Преплављена је земља моја.
Нек схвате да ми не молимо
И да ћемо увек за своју земљу да се боримо!
Србија никада није мала ма колико је делили.
Србија то смо ми!
Нек схвате Боже, док не буде касно.


ДОМОВИНА

Домовино моја мила
Не могу да верујем шта сам доживела.
Бране ми да те видим.
Не дају ми да ти приђем.
Кажу да тражим дозволу
Да посетим гроб оца, мајке?
Та ја сам ту одрасла!
Дозволу за Пећку Патријаршију?
Не могу да тражим то је моје!
Свака шљива, сваки камен
И ова река и овај мост.
Дозволу за ваздух нико не тражи.
Нећу ни ја!
Идем, а ти пуцај
По сред срца
Које само за своју земљу куца!
Косово

Ти си ја.
Да није тебе не бих знала ко сам.
Ти си ваздух, вода ,слобода!
Ти си историја, будућност , нада.
Ти си небо, трава, птица.
Где год одем, ти си.
Где год погледам , ти си!

Могу да ти дају име,
Нову заставу, грб.
Да скачу по теби,
Да причају чудним језиком.
Могу и да кажу да си њихово,
Ал’ ја ћу свом сину рећи
Косово  је твоја дедовина!
Воли сваку груду Свете земље
И свом сину и ти реци
Да никада не заборави ко је
Да воли своју домовину!
Ти пролазниче када ово прочиташ,
Стави руку на срце своје
И осети љубав, мир
Које ти шаље Света земља Косово!
Запамти!
То је моја дедовина.
Моја и мог сина!



К О С О В О
Ти си ја.     
Да није тебе небих знала ко сам.
Ти си ваздух, вода, слобода!
Ти си историја, будућност, нада:
Ти си небо, трава, птице.
Где год одем. Ти си.
Где год погледам. Ти си!
Могу да ти дају име,
Нову заставу, грб.
Да скачу по теби,
Да причају ружним језиком.        
Могу и да кажу да си њихово,
Ал' ја ћу свом сину рећи
Косово је твоја дедовина!

Воли сваку груду Свете земље
И свом сину и ти реци
Да никада не заборави ко је,
Да воли своју домовину!

Ти, пролазниче, када ово прочиташ
Стави руку на срце своје
И осети љубав и мир
Које ти даде Света земља Косово!
Запамти!
То је моја домовина.
Моја и мог сина!


С Т Р А Н А Ц  
    
Стој! Странче стани!
Не гази моју траву,
Не дирај моје цвеће.
Стој, стани странче!
Не терај моје птице,
Не ломи моја крила,
И мрави живе.
Стој, стани странче!
Пробудићеш хајдука,
Новим кораком,
Овом капљу зноја
Буди се земља моја!
Стој! Странче стани!
Не дирај реке, планине и поља
Ово је земља моја.
СТРАНЧЕ СТОЈ! СТАНИ!

В А С К Р С     
Ово је дан наде.
Срећа испуњава младе.
Љубав се ваздухом шири,
Тузи места нема,
Ни дрвеће не дрема.
Глас звона разлеже се на све стране.
Осмех се на свим лицима чује.
Бака ручак спрема,
Породице се окупљају.
Пријатељства настављају.
Овог Светог дана Сунце јаче сија.
У ИМЕ СПАСИТЕЉА
Сви певају, играју.
Лоше заборављају, опраштају.
Моле се Богу за љубав, здавље, слогу.
Молим ти се Боже и ја
За све људе овог света.
Опрости нам сви смо грешни, нисмо вечни.
Даруј нам оно мало да бисмо били срећни.

                                                  

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

Борислава Дворанац (девојачко Ивковић), рођена је 12. априла 1984. године у Вишњићеву код Шида. Апсолвент је на Катедри за руски језик и књижевност у Новом Саду.
Поезију јој објављују: Књижевне новине УКС (Београд), Свитак (Пожега), Мајдан (Костолац), Међај (Ужице), Авлија (Рожаје), Поља (Нови Сад), Поета (Београд), Луча (Суботица) и бројни електронски медији.
Учесница је бројних књижевних манифестација у Србији и Црној Гори.
Заступљена је у зборницима са књижевних конкурса:
- Конкурс родољубиве поезије ,,Даринка Јеврић’’, Београд, 2009;
-  Вршачко перо, Вршац, 2009;
-  Гарави сокак, Инђија, 2009. и 2011;
-  Ћирилица - слово Српског лица, Велики Петровац, 2009. и 2011;
-  Песничко пролеће Чукарице, Београд, 2009;
-  Сија књига Мајке Ангелине, Ново Милошево, 2011;
- Врата Понишавља, Ниш, 2013. и другим.
Поезија јој је нашла места и у заједничким њигама:
- Стихом говорим 1, ПЦ  - Лаб, Бијело Поље, ЦГ, 2012;
- Врата Понишавља, КУД ,, Младост'', Ниш, 2013;
- Стихом говорим 2, Међународно удружење књижевних и ликовних стваралаца ,,Стихом говорим'', Бијело Поље, ЦГ, 2013;
- Да доплетем венац започети, Бранково коло, Сремски Карловци, 2013;
- Стихом говорим 3,  Међународно удружење књижевних и ликовних стваралаца ,,Стихом говорим'', Бијело Поље, ЦГ, 2014.
Добитница је следећих награда:
- Прве награде на Трећем међународном фестивалу поезије и кратке приче ,,Јоан Флора'', у Новом Саду 2011. године (у категорији поезије песника до 30 година);
- Треће награде на Трећем међународном фестивалу поезије и прозе ,,Магда Симин'' (за поезију), Врбас, 2011;
- Захвалнице за допринос књижевном конкурсу Сија књига мајке Ангелине, Ново Милошево, 2011;
- Прве награде на Четвртом међународном фестивалу поезије и кратке приче ,,Јоан Флора'', у Новом Саду 2012. године (у категорији поезије песника до 30 година);
- Друге награде на Четвртом међународном  фестивалу ,,Јанош Сивери'', Нови Сад 2012. године  (у категорији поезија песника до 30 година);
- Захвалнице за учешће и допринос европском фејсбук фестивалу 2012. и 2013. године.
Објавила је три збирке песама:
 - Ледени људи (електронско издање), Удружење писаца ,,Поета’’, Београд, 2010;
- Пастув и срна, ИП ,,Графокартон'', Пријепоље, 2012. године, и
- Ишчезли цвет, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012. године.
Живи у Новом Саду.

 

Tweet