Анђела Павловић: ВИЛА ЗВОНЧИЦА

Анђела Павловић

Кад би вила Звончица била
раширила бих своја крила,
летела бих широм планете
да посетим свако дете.

Свој  прах чаробни
на руке бих ставила
и свако дете несрећно
срећним учинила.

Да сам ја Звончица вила
многа бих чуда учинила
плач и сузе бих уништила
осмех и радост подарила.

Са својим  магичним крилима
овај бих свет променила,
одрасли би морали знати
ниједно дете не сме да пати.

Мало доброте,
мало племенитости
донеће много дечије радости,
кад добра дела чинимо
сви се као Звончица осећамо.


КУЧЕ

Кад сам се у парку
са татом шетала јуче
испод клупе видех
једно напуштено куче.

Дрхтало је уплашено
и тужно ме гледало,
гладно и несрећно
куче мало, напуштено.

У руке своје
тата га је узео,
нежно помазио
и кући га понео.
                    
Стално сам га пазила,
са њим се играла
и тако његов страх
далеко, далеко отерала.

Сада куче мало
није више само,
има кућу своју
сву љубав и пажњу моју.

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

      Анђела Павловић је рођена 16.јануара 2003. године. Како сама признаје, још као беба уживала је у причама и бајкама. Са поласком у школу и учењем првих слова почиње и самостално да  ређа прве стихове који су касније награђени Плакетом Фондације Никола Тесла.
        Песме су јој објављене у многим зборницима: ,,Сунцокрети", ,,Мали победник", ,,100. младих талената града Београда"...
     Библиотека њене школе је постала богатија за 150 књига захваљујући њеном писму градоначелнику града Београда. Воли књиге, воли да пише, али је, пре свега,  скромна и јако лепо васпитана девојчица.
       Воли људе, природу, животиње. Налази инспирацију у стварима и људима које је окружују. Њена свакодневница и      машта  покрећу њено стваралаштво.

       Од другог разреда основне школе добија и прве награде:  за песму ,,Стојим пред ликом Светог Саве" прва републичка награда, затим међународне награде у Италији, Македонији и многе захвалнице и признања.

Tweet