Славица Јовановић: Ексклузивно! Интервју са Миомиром Лазићем, књижевником о куповини и намештању књижевних награда

Момир Лазић: Ми смо земља која има
највише књижевних награда у Европи , свету

    Момир Лазић књижевник и доказани српски патриота, рођен је у 26. августа 1947. године у Сарајеву. Објављивао је поезију за одрасле и децу: "Жега", "Говор пене", " Мом народу да се не заборави", роман "Швабац"; књиге расправа "Крст завичаја", "Испирање мозга", "Образ и отаџбина", "(Не)правда". Уврштен је у многе антологије, добитник је  многобројних награда, а највећа му је што је као Србин 1990. и 1991. ухапшен од стране Туђмановог режима.
      Уредник часописа "Збиља", утемељио је награду "Небојша М. Крстић" за родољубиву публицистику. Живи на Фрушкој Гори. Један од ретких је који се, без длаке на језику, усуђује да говори о куповини и намештању књижевних награда. Сасвим је сигурно да се и у свету књижевности, далеко од очију јавности, посебно кад су у питању књижевне награде, где се додељују и велики новчани износи, играју подле игре, где су на губитку, они најталентованији писци, јер им награду испред носа однесе љубавница, страначки колега или кум члана жирија.
        Реците ми нешто више о куповини и намештању књижевних награда, пошто нико о томе јавно не сме ни реч да каже ?

        - Није тачно! О томе сам јавно једини ја у Србији говорио, недавно је изашао један мој велики интервју у "Сведоку", где сам затражио да Радомир Андрић, и комплетно руководство Удружења књижевника Србије, поднесе оставку. Ево, ја то и сад кажем, дакле он је добар писац, он је добар и човек, али он не уме и не зна да ради тај посао који ради. Да би се водило једно Удружење књижевника човек мора бити видра, мора бити менаџер, мора познавати многе ствари, а он то не може, он то не уме и он то не зна. Њему би боље пошто је добио националну пензију, ја мислим они су се сви тамо сместили у тим националним пензијама, добили што треба, а да ли су заслужили то је друга прича, ја знам да многи нису и треба да се повуче кући и да ради. Наравно, ми смо земља која има највише књижевних награда у Европи  свету. Свако село од Мрчајеваца до, не знам, тамо неког села има своју књижевну награду. Имамо преко хиљаду чланова Удружења књижевника Србије, од тога имамо неколико стотина неписмених људи у УКС. Треба направити ревизију Удружења књижевника Србије, а те награде, ја теби, ти мени, то је у задњих двадесет година постало нормалност и жирији се уопште не мењају. Намештање награда је постало саставни део књижевног живота и то је оно што је трагично, јер нам у томе промичу многи паметни, многи добри писци. На жалост ми имамо и поделу писаца, имамо два Удружења, имамо Српско књижевно друштво које се одвојило 2000. године, где су били такозвани европејци, а остало је ово национално, ово национално какво је сад и овако накарадно оно још увек у себи има те националне приоритете који су значајни, али ту треба направити велику сечу у том смилу да дођу млади људи у управу, да дођу људи који имају визију Удружења књижевника Србије и то националну, духовну визију.

 

Момир Лазић: Неминовна је
духовна обнова српског народа

      Шта предлажете ?!

      - Не може се Србија као држава никад под милим Богом подизати, нити може стати на своје ноге ако се не изврши духовна обнова српског народа. А духовну обнову српског народа, мора управо једним својим делом да врши Удружење књижевника Србије. Оно је сад далеко од тога. Ми смо имали Јанковића пре две године, који је вратио Ракићеву награду, а то што је добио са једном чланицом није битно сад уопште која је то госпођа, али систем је ти си мени урадио ово , ја сам теби урадио ово, е могу ли добити ту награду? Међутим, кад се прочитају књиге тих људи који су добили ту награду, оне наравно то не завређују. Сигурно је да садашње Удружење књижевника има велике писце, као што су Добрица Ћосић, као што је Матија Бећковић, као што је Радомир Раша Смиљанић и многи други. А то су људи који су се повукли, они имају свој реноме, они имају своје име, њих те ствари у Удружењу апсолутно више не интересују . Дођу само у појединим случајевима, кад се деле неке значајније награде, али добро је да су остали у Удружењу. Дакле, Удружење књижевника Србије треба да доживи једну тоталну ревизију, где ће доћи једна средња добра генерација млађих писаца који ће узети ствар у своје руке и из овог блата извлачити УКС.

        Има ли плагијатора у свету књижевности код нас, колико сте упућени у таква дешавања?

        - Плагијатори су више присутни у тим политичким, научним круговима, сви ти људи који имају највише доктората на кугли земаљској, нема на чему се више није докторирало од лептира, па до купуса, на доброј ракији и тако даље. Наравно, користе се разне књиге, преписује се... Што се тиче књижевности, код нас не би се баш могло рећи о плагијатима, а што се мене тиче, не знам да је тако нешто до сада у тој мери рађено, да би се могло око тога говорити. Наравно, постоје људи којима су неки писци ближи, па покушавају да нађу смисао њиховог језика, размишљања, то је сад нешто друго није плагијат , то је један однос према ономе што неко пише. Што се тиче света, не знам да ли има тих плагијата, али код нас нема таквих неких примера екстремних о којима би се могло говорити.

НЕКИ ПОЛУПИСМЕНИ СУ ПРИМЉЕНИ У УКС
 

       Говори се да је улазница за Удружење књижевника Србије, чланска карта појединих политичких партија у овом случају, конкретно, СПО-е , а где има дима има и ватре, као и да постоји ценовник, односно да поједини чланови комисије примају трећеразредне писце у чланство за одређену новчану надокнаду. Верујте ли у то или….
       – Дуго времена сам био и потпредседник комисије и члан комисије и морам да кажем да док сам ја био у тој комисији да је она радила онако како треба. Међутим, тачно је да одређени председници имају право на своје предлоге, тачно је да предлажу и своје људе и то не можете никада искоренити. Да ли неко добија за то новац, или не добија, то ви не можете нигде видети, али да имате полуписмене људе који су примљени у Удружење књижевника и чије дело не вреди ништа, тога има. Значи, то онда говори о овоме што сте ви питали да постоје неки начини да се вероватно и на такве начине који се не могу доказати људи примају у УКС. Бити члан удружења књижевника Србије је част, значи ви улазите у једну националну структуру живота књижевног једне земље, постајете неко ко треба нешто лепо да чини за своју земљу. Међутим, знам многе чланове УКС, који то уопште не заслужују да буду. Правити сад ревизију то је тешко знате, ја први никада се не бих бавио тим послом, али бих неким другим, а то је да бих направио такву комисију УКС где нико не би могао да прође чланство, а да нема неколико добрих књига, да нема добре књижевне критике, да није већ направио једну књижевну каријеру и да улазак у Удружење књижевника буде круна његовог рада.

        Реците ми, да ли је писцима место у политици?

       - Писцима никада није место директно у политици, али политика је саставни део живота, писци су људи који размишљају, писци су људи који мисле. Добрица Ћосић је био председник државе, не зато што је био писац, него зато што је био паметан човек и сасвим је логично да је он као такав био председник државе, радио је свој посао, радио га је врло успешно, радио га је врло добро. Дакле, ми смо имали кроз историју имали смо писце који су били амбасадори и то изузетни амбасадори Андрић је био, Ракић је био и сад да не набрајам, имали смо сад Басару, али он то што је радио нема везе са послом који је обављао. Дакле, то је то сад кад имамо одређене писце, који су део власти, па их власт награђује зато што су у одређеном тренутку повукли део народа за собом, као што су ови европејци о којима сад ми причамо. Један од таквих европејаца је и Басара. Дакле, писцима не би требало бити директно место у власти, односно у политици, а не може писац бити изван друштва.  Он мора да каже, он мора да мисли, дакле он би требао да делује, или не би требао бити директно у извршној Влади. Неко да, а неко не може, Добрица је то могао бити са једним огромним искуством и тако даље, ови други људи врло тешко.

АКО ДАЈЕМО ДЕО СВОЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ШТА ЈЕ ТО НЕГО ИЗДАЈА?

 

        О Косову?

    - Косово што се мене тиче, Косово се већ дуго продаје, а са овом новом влашћу ми доживљавамо катастрофу и катаклизму, јер на силу ова власт, на челу са Николићем, Вучићем, Дачићем гура Србе са Косова и Метохије у Тачијеву државу и то је срамота. Невероватно је да ми дајемо две своје територије за Европску Унију, за нешто што је деградација било какве земље у Европи. Шта је Европска Унија? То је једна фашистичка творевина, чији је задатак да убије националне државе, да их потлачи, да их стави под своју контролу, да под контролу стави сва национална добра, сва национална блага и кад их такве осакати да их одбаци, ако ми за то дајемо део своје територије, шта је то него издаја.

       О Хагу, о Војиславу Шешељу?

      - Војислав Шешељ је мој пријатељ дугогодишњи и ја га се нисам никад ни одрекао, ни њега, ни Радована Караџићу, ни Мартића, ни Ратка Младића који тамо леже. Хаг је измишљен због Срба, зато што је сав геноцид који је направљен над Србима, требало пребацити на Србе и тако прогласити ово време геноцидних Срба иако су управо Срби одбранили Европу, част Европе, јер управо Срби су, крајем двадесетог века, одбранили све оно што је припадало цивилизацији времена Гетеа, који је знао у то време да цени српске јуначке песме, који је знао у то време шта је српска култура, да би сад та иста Европа пљувала по томе што је било и остало део европске културе.
       О полититичкој сцени Србије, с обзиром да многи се баве мутним работама, а иза тог првог слоја званог политика, како неко рече, налази се шпијунажа?
         – Србија је и политички и економски потпуно уништена, имали смо Демократску странку 2000. године која је апсолутно уништила све живо, и у економији, и у политици, и у свему што је до тада радило. Имамо сада настављаче те политике, ове нове тројке, која се апсолутно укључила у политику Демократске странке и наставља даље да разара и уништава српску земљу.

       Шта је ново у плану? Пишете ли …

        - Никад не знам шта је код мене у плану, увек радим, а шта ће и како бити видећемо. Сад ми је тренутно изашла књига поезије "Слава Богу" која ће сад 26. децембра бити представљена у Новом Саду. Имам доста тога у плану, а шта ћу урадити,  не знам, видећемо .

       О Збиљи, листу чији сте уредник?

      - Збиља, ако Бог да, следеће године улази у своју 24 годину излажења. То је овог тренутка уз Геополитику једини национални лист у Србији, који одолева свим искушењима која се дешавају  у нашој земљи . Других листова нема. Ту је наравно и Печат, али два најелитнија листа су Збиља и Геополитика.

        Ко су ваши омиљени писци?

       - Нисам никад био човек који се опредељивао кад су у питању писци. Највећи писац свих времена, и мог живота, је Његош. Срамота је данас да једна држава не обележи 200 година Његоша, Његоша у коме је сва наша државност, сва наша култура, сва наша духовност, све оно што припада једној држави. Данас не обележити Његоша значи директно уништавати своју државу.

РАЗЊЕГОШИВАЊЕ ЊЕГОША ЈЕ ЕВРОПСКИ ПРОЈЕКАТ

 

      Шта мислите о покретању петиције за обнову капеле на Ловћену?

     - Тешко је то сад било шта потписати, јер политичке снаге у Црној Гори су аутоматски против Његоша и потписати било шта поред Мила Ђукановића је немогуће. Све док Његош не буде био и остао у Црној Гори српски писац , тако нешто ће бити врло тешко, а он јесте био и остао српски писац. Без обзира где Срби живели, од Америке, Аустралије, Аљаске, Француске, Италије, он је српски писац и та веза Његоша над свим Србима то је оно што је опасно и то је оно што Европа жели да уништи, ако уништи ту везу, онда је уништила једно велико везивно ткиво које чини Србе јаким.


Момир Лазић и Славица Јовановић

       О Небојши Крстићу, оснивачу "Образа"?

        - Небојша је био један од најелитнијих српских националиста. Имао је једно изузетно духовно образовање, а убили су га зато што је претила опасност тадашњем режиму да Отачаствени покрет "Образ", постане елита духовне младости Србије.

    Да ли је свештеницима место у политици?

         - Морам да кажем да је наша црква разбијена, и наш Патријарх данас да једну изјаву, други пут да другу изјаву, трећи пут трећу изјаву, тако да је народ апсолутно слуђен. И ово што се дешава у Српској Православној Цркви у задње време говори да је СПЦ разбијена, у ствари, говорим о Синоду, не говорим о цркви као институцији јер црква као институција ће испратити још многе владике и многе Синоде и остати нешто што ће да одбрани српски народ. Али они који су сада у СПЦ  напустили су српску цркву, поготово уз тај екуменизам који хара...

        Које су вам најдраже написане књиге?

        - Мени је драга збирка љубавних песама, иако их има доста, "Не дам те љубави"! То ми је најдража књига.

        За крај нам реците, пошто живимо у време кад је најчешћи саобраћајни знак кажипрст у око, како гласи ваша порука српском народу?

       – Народ мора да се врати српским и духовним вредностима, јер док се год не изврши духовна обнова Срба нећемо имати српску државу. Оног тренутка кад се вратимо литургији, кад се вратимо посту, кад се вратимо исповедању, кад се вратимо целом својом душом Христу, онда ће и Срби и српска држава поћи напред. Без Бога не може ништа, без литургије не може ништа! Према томе, духовна обнова Србије је услов опстанка српске државе!

 

Разговарала: Славица Јовановић

Фото: Славица Јовановић

Tweet