ПРЕ СВЕГА И У ИМЕ СВЕГАЗаклетниче пре свега и у име свега
Докле потмуло затишје да главиња
Бог да те драги сачува од Њега
Уз обалу збрало се ило и мртва тиња
Иза суштине нашег постојања
Мрести се јадовно у порузи
Отужна су сва пука клеветања
Шта су речи заточене у тузи
Ако их молитва ускогруда гуши
Мафија нам бића упорно разара
Док мост идеала бујица руши
Окоштало је прошће око котара
Преваранти се здружују сами
Нове им преваре дубиоза грли
Са протувама у ноћној тами
Још мремо ко што смо мрли
Погубљење преварног ума
На странпутицу пало у недело
Мисаоно је силазиште с друма
Немушту причу у јутро донело
Обмане болне потмуло и дрско прете
Грубо је поравнање старих рачуна
Зашли смо на споредни колосек освете
Љути су уједи дима из наших фуруна
Везани жицом осуђени у колони
Са смрћу у неповрат корачају немо
Ко зарђали и напуштени сточни вагони
Земљо моја уклета куда то путујемо
Народе мој иконо расула и заваде
Пре задњег заласка надиру јахачи
Из процепа на другу страну наде
Одбиј од себе сатрапе и искорачи
Посестриме су ништа и ништарија
На истој клацкалици братске судбине
Зло из зла увек потајом проклија
Пораз и пад су ко мрље расуте дивљине
Превршили су ортаци сваку меру
Ко кад се препуни тесна врећа ражи
То гуликоже кожу нам обредно деру
И оно мало људско у човеку обневажи
Бог да те драги сачува од Њега
А воље нема да се глад утоли
Заклет си пре свега и у име свега
Доста је нашим ранама соли
РАСТОЧЕНЕ ОЧИ У РАСТОКАМА
Крунски докази судњи дане нису измишљени
Проклети час приспе... Осуду слободоумљу спрема
Преотета је круна... У тиранству око јетко блени
Кивна је хајдучка свита ... Одкуда пелцер калема
Потоњу омчу слутње у јези мучној да пролистава
Валидно и не валидно вазда кубуре у завади
А суђено је мрцини куји у шевару да скапава
По ваздан у мрзовољи табана и клетве богоради
Промаје лудости свирају кроз дилему века
Још ћемо се спорити око мизерије мизерни
Један се кланац људски разделио на два усека
Који нам прваци беху издајице а који верни
Самозване племенске вође разуларене хорде
Из исконског спора никада излазили нисмо
Докле ћемо се делити на кукавице и горде
Давно смо издали светиње и ћирилично писмо
У друштву авети мраче нас рођене тмуше
Глува доба су нам украла ватраљ с огњишта
Време нам суди... Ми горке збирамо оскоруше
Докле ноктима да прекопавамо наша ђубришта
Издали смо пород и лажемо рођену децу
Више не џарамо ватру него ђаволе у нама
Не чудите се колу у којем играмо на кецу
У свађи расточисмо и очи у растокама...
Ако се не вратимо себи и свом домазлуку
Вајкање је узалудно ... У чабар нас гурнули
Куси... Како да испустимо ђавољу руку
Инатно одбијамо истину... Ми смо у були
Они су нас дивљачки за гркљан шчепали
Нек посрнуће ово не чачка зачкољице
Тамница нашег века кад се замандали
Докази у једу чему нечитке глагољице
Наше парложне њиве ко сновиђења оплаза пуне
Чекају голошијане... Они се туку око превласти
У корову змијска гнезда скривају тајну побуне
Петлови у крви на пустом гумну... Који ће пасти
Чији ће пустошни кокошињац за јоту бити јачи
Док тамо негде дангубе леже на истом спруду
Умируће сунце не посведочи зајапурени хушкачи
Ко је грлатији... Може ли плавна река донети пресуду
Након поплаве бујичне воде... На изваљене крље
Дебели муљ је покров смрти и сваколика позлата
Прљава савест узалуд крије пораз и стреса мрље
На кућном прагу засела издаја... Устао брат на брата
(Из књиге: Лигестула мелода)
Нема коментара:
Постави коментар