Душан Рашковић: Крушевац и Лазарев град, 7000 година, континуитет живота једног насеља y долини Западне Мораве

Лазарев град

    Анализирамо ли подручје на којем се налази Крушевац и Лазарев град можемо констатовати да је то терен где се сусрећу две најизразитије рељефне карактеристике доње долинe Западне Мораве. Реч је о терену где се алувијална раван, која иде од саме Западне Мораве, уздиже у речну терасу Лазарева града која се налази на висини од 155 м.

         Укратко речено, локалитет користи све повољности за организовање живота надомак тока велике реке, али ипак у залеђу заштићен од свих високих водостајa. Повољности које су условиле насељеност овог положаја у сваком случају су и бројни извори здраве пијаће воде који са севера окружују крушевачку речну терасу и ток Кожетинског потока, који је протицао уз источни обод крушевачке терасе. Вода као извор и покретач живота и основа окупљања људских заједница у археолошким епохама праисторије, антике и средњег века, била је  и оклучујући фактор око којег је формирано прво људско станиште у Лазаревom граду.

         Вода конкретно није била потребна само за пиће и појење стоке, коју су узгајали први становници Крушевца, већ је вода била потребна за израду керамичких судова и за облепљивање колиба, што је такође у људској прошлости било од највећег значаја и што је, можемо слободно рећи, у праисторијско време, поред индустрије кременог оруђа, било једина индустрија праисторијског човека.

ПРАИСТОРИЈА КРУШЕВЦА

        Прво, најстарије, крушевачко насеље, када је и започео живот на овом месту, у zападно-моравској долини, припада периоду тзв. "неолитске револуције", која је представљала једну од главних прекретница у развоју људске цивилизације. На положају где данас видимо остатке Лазарева града, налазило се праисторијско насеље из неолитског периода, које припада старчевачкој културној групи, а која је у своје време, пре више од 7.000 година, захватала веома велику територију, од Трансданубије и Трансилваније до централних области Албаније и Скопске котлине и од централне Босне, до Софијског басена, на тај начин представљајући једну од најзначајнијих неолитских култура у средњем Подунављу и централно-балканском подручју.

         Праисторијске културне група и фазе уобичајено добијају имена по местима првих налаза, где су се игром случаја, на основу пронађене материјалне културе, могле издвојити самосталне карактеричтичне целине. Отуда називи као што је старчевачка или винчанска култура.

        Посматрајући конфигурацију терена на простору Лазаревог града, јасно се може уочити да се праисторијски материјал губи са природним падом тла, односно да је насеље логично обухватало природну терасу, издигнуту изнад алувијалне равнице. С друге стране, када је у питању стратиграфија, евидентна је знатна поремећеност, до које је нарочито дошло под утицајем темеља средњовековног града, који су нарушили културне слојеве. На местима где су слојеви остали непоремећени, изнад саме здравице, уочава се ниво који управо одговара старчевачком периоду. Простор на коме је лежало насеље протеже се управо у оквиру средњовековних бедема који су пратили природну ивицу платоа.


Лонац из периода Старчево

   Прве кампање истраживања овог археолошког налазишта показале су да најстаријем хоризонту припадају јаме кружног облика  укопане у здравицу и дубине од 0,97 до 1,90 м. Анализом налаза из јама констатовано је да је помешан материјал из различитих периода. Изузетак је била јама 3, где су налази припадали искључиво периоду, најстарије, старчевачке културе, дакле културе старе 7000 године од садашњих времена, односно око 5500 година пре Христа.

      Током првих ископавања Крушевца, шездесетих година XIX века, нису пронађени поуздани подаци о самим настамбама, кућама, само материјал, предмети, који припадају најстаријем периоду. Јаме, чак и оне пречника од два метра, нису се могле поуздано определити као земунице, те се о архитектури старчевачког насеља у почецима истраживања  није могло говорити. Ипак су те јаме биле неке врсте силоса, склоништа за храну,  у која је касније једноставно одбациван непотребан материјал, отпад.

  Керамички материјал, пронађен углавном у отпадним јамама, био je веома богат, а углавном су га чинили судови већих и мањих димензија, грубе и нешто финије фактуре.

    У слоју најстаријег крушевачког насеља предмети од камена били веома ретки, а пронађени су и мањи кремени ножићи. 

      Приликом систематских ископавања у времену од 1973-1976. године, источно и југоисточно од апсиде цркве Лазарице, такође у старчевачком слоју, у једној од јама је откривена затворена стратиграфска целина. У питању је био објекат који би се могао определити као земуница крушевачког насеља из млађег каменог доба. 

Жртвеник старчевачке културе
из Крушевца

      Посебну групу налаза чине старчевачки жртвеници. Издвајају се две основне групе и неколико варијанти у оквиру њих: једну групу чине жртвеници са три, а другу са четири ноге. Код обе групе реципијент је у облику плитког кружног додатка, који је најчешће оштећен од употребе. 

       Када су у питању фигурине, крушевачко насеље није богато налазиште, нађена је једна стубаста статуета са моделованим патрљцима руку, аплицираним грудима и извученим носем.

    Поред керамике у крушевачком најстаријем насељу занимљиви су налази камених тегова за рибарске мреже.

       Насеље старчевачке културе у Крушевцу припада типу који је у нашим крајевима познат као "земунички тип насеља". Таква су насеља честа у ширем окружењу Крушевца, као код села  Црни Као,  у близини Ражња, Дивостина код Крагујевца, затим Горње Белице код Јагодине, Дреновца код Параћина, као и локалитетима, "Конопљара" у селу Читлук и "Орнице" у Макрешанима, код самог Крушевца.

    Налази из винчанског периода у Крушевцу су малобројни, али су значајни, будући да потичу са самог почетка ове културне групе млађег неолита. Винчанске налазе, чини фрагменати здела веома фине фактуре, правилне профилције и, посебно, обојених карминцрвеном бојом, која је веома слична боји којом су премазани поједини судови старчевачке културне групе са овог истог локалитета.


Антропоморфна фигурина
из Крушевца

       Релативно малобројна али веома карктеристична керамика је она из бакарног доба која указује на мања насеља на овом месту из више фаза културне групе Криводол-Салкута-Бубањ и културне групе Костолац.

    Нешто бројнија керамика је из бронзаног доба која документује живот на овој локацији и у рано и средње бронзано доба. Реч је о култури двоухих пехара, из протоватинског и ватинског периода.

     Бројна је керамика брњичке културне групе која има карактеристике керамике са локалитета ове заједнице из гвозденог доба I у басену Јужне Мораве, али и оближњег локалитета Конопљара у селу  Читлук. Судећи по релативно бројној керамици која је особена за гвоздено доба 1-a-с у басену Велике Мораве, почевши од XI века пре Христа ова стратешки важна локација покрај ушћа Расине у Западну Мораву и недалеко од става Јужне Мораве и Западне Мораве, као и неки други делови крушевачке области, етнокултурно повезаће се са заједницом из великоморавског басена. Типична керамика калакача хоризонта, затим она из фаза Ланиште I, Ланиште II-Басараби, и из млађег гвозденог доба указује да је ово подручју чинило етнокултурну целину са басеном Велике Мораве све до доласка Римљана.

     Хронолошка табела локалитета Лазарев град у Крушевцу пластично показује непрекинути континуитет живота и присутност свих до сада познатих праистријских култура на тлу овог дела Европе, на налазишту Лазарев град.             

Крушевац А1    Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка културна група

Крушевац А2    Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска културна група

Крушевац  Б1   Бакарно доба, рано бакарно доба, културна група Бубањ- I

Крушевац  Б2   Б. доба, рано бакарно доба, културна група Криводол-Салкуца-Бубањ

Крушевац Б3    Б. доба, средње бакарно доба, културна група Костолац (Остриковац I-ц)

Крушевац Ц1   Бронзано доба, рано б. доба, култура двоухих пехара, протоватин

Крушевац Ц2   Брозано доба, средње бронзано доба, ватинска културна група

Крушевац Д1   Гвоздено доба, гвоздено доба I-а, брњичка културна група

Крушевац Д2   Гвоздено доба, гвоздено доба И-б

Крушевац Д3   Гвоздено доба, гвоздено доба  I-ц

Крушевац Д4   Гвоздено доба, гвоздено доба II, гвоздено доба IIа-Калакача фаза

Крушевац Д5   Гвоздено доба, гвоздено доба  II, гвоздено доба IIб-фаза Ланиште I

Крушевац Д6   Гвоздено доба II, гвоздено доба, г. доба  II-ц-фаза Ланиште II-Басараби

Крушевац Д7   Гвоздено доба, гвоздено доба IV, млађе гвоздено доба

                       

                                                                АНТИКА

         У историјску епоху српско Поморавље па тако и  крушевачки крај улази у периоду млађег гвозденог доба. Антички извори доносе кратке вести о продорима у унутрашњост Балкана новорастуће велесиле Македонске државе на челу с Александром Македонским која је у другој половини IV века пре Христа ратовала против балканског племена Трибали, који су отприлике настањивали данашњи простор Србије. Ипак у правом смислу речи у историјско време Поморавље улази с римском  експанзијом на Балканско полуострво.


Камени чекић из бакарног доба

     Гледано с археолошког аспекта то је време млађег гвозденог доба које у највећој мери симболише келтско племе Скордиска, које је у предримско време држало Поморавље.

       Посегнемо ли за историјским интерпретацијама налазимо да су Келти Скордисци из свог матичног подручја у Подунављу за своје продоре према Македнониј и Грчкој још од III века пре Христа користили трачку равницу. Када је  148. године пре Христа основана римска Провинција Македонија основна римска војно-страте{ка тактика у заштити нове провинције било је спречавање напада непријатеља са  севера. Крајем II века пре Христа  Гај Порције Катон, Марко Ливије Друз, Марко Минуције Руф ратују против Скордиска. У исто време Скрибоније Курион ратује против Дарданаца. Последица ратоваwа римског легата Тит Дидија 104-101. године пре Христа било је запоседање трачког територија и Скордисци су следеће нападе на Македонију вршили крећући се долином Мораве, укључујући у своје походе и Дарданце.

        Скордиси су се судећи према налазима у околини Крушевца и самом крушевачком Лазаревом граду  снажно утаборили на најважнијим стратешким тачкама у крушевачком крају. Налази типичне келтске керамике упућује нас да се и у Крушевц налазило келтско утврђење-опидум који је користио стратешки положај крушевачке терасе.


Тегови за мреже

       Дакле пронађене остатке каснолатенског периода конкретно везујемо за период када је римска држава у својој освајачкој политици дефинитивно кренула да заузме Поморавље и када се дешава дефинитивни римски обрачун са моћним балканским савезом на челу са келтским Скордисцима. Нестанак Скордиска са територија ју`но од Дунава римско историчар Апијан доводи у везу са походом Луција Сципиона (Луциус Цорнелиус Сципио Азиагенус) који је 80-тих година водио рат против Скордиска. Последица рата била је забрана Скордисцима да прелазе Дунав. Ме|утим они не само да се нису држали те забране што доказују и налази на локалитету Лазарев град. Тако Биребиста дакијски владар, када средином I века пре Христа прелази Дунав наилази на Келте. чак 16. године пре Христа Скордисци заједно са Дентелатима упадају у Македонију. Коначни пораз нанео им је Тиберије који је као римски легат у рату 11. или 10. године пре Христа моћ Скордиска потпуно сломио. Римскa провинција Мезија основана је 15. године Христове ере, а око 86. године Мезија је подељена на две провинције Горњу и Доњу Мезију. У другој половини III века Крушевац је ушао у састав нове провинције, Медитеранске Дакије.

       Археолоша ископавања Лазарева града нису дала бројније резултате када су у питању антички слојеви, али појединачни налази упућују да Крушевац има и античку прошлост.     

Фигурина Римљанина

        Тако је током археолошких ископавања турског амама, случајно  у избаченом шуту пронађена метална фигурица која представља млађег Римљанина. Фигурина представља мушкарца са кратком косом,  одевеног у  тогу, стојећег у контра пост ставу, који изгледа као да држи усправно копље или дужи штап у напред испруженој десној руци којој на жалост недостаје шака, док на основу шупљине у шаци леве руке претпостављамо да  она обухвата или крај кесе са новцем, или неки свитак, или неки сличан мањи предмет. Статуета  је пронађена 14. аугуста 1965. године,-“у слоју мрке земље и шута из новијег периода”.

       Судећи према неколико случајних налаза из околине самог крушевачког каструма, као што је златан појасни украс украшен клоазонирањем, као и златна појасна копча са масивним трном, која се   приписују источним Готима, а датује се у V век, имамо разлога изнети претпоставку да Крушевац има и рановизантијску фазу живота. Живот овог локалитета у рановизантијском периоду управо потврђује присуство налаза које приписујемо Источним Готим. Придодајмо ту и резултате археолошког истраживања на месту зграде Мензулане 1986-1987. године, непосредно уз североисточне зидине средњовековног Крушевца где је пронађен фолис Анастасија I 491-518. године.

 СРЕДЊОВЕКОВНА АРХЕОЛОГИЈА

       Ипак оно што је за српску националну историографију најважније, први сигуран помeн о Крушевцу налазимо тек у повељи коју је кнез Лазар 1376/1377. годиие дао манастиру Раваници, помињући село Спизле у близини Крушевца. Шест година касније, у једној другој повељи из 1387. године, Кнез Лазар пише да је издаје „у славном  граду  госпотства  ми  Крушевцу". Сасвим је извесно да се Крушевац, иако je насеље постојало и пре Лазара, као значајно средњовековно насеље  развио тек за Лазарева времена. Опет као и у свим епохама као богато трговиште у питомој долини Расине и Западне Мораве. Кнез Лазар је, после 1371. године односно страдања српске војске на Марици увидео опасности систематског продирање Турака, што показује и избор Крушевца за једну од својих  престоница. Стратешки положај усред питоме долине окружене висовима и кланцима Копаоника. Јастрепца, Ђуниских висова и Мојсиња, и Јухора, је oчигледно био одлучујући фактор код одабира места за подизање снажног утврђења. Крушевац наравно да није био ван комуникација. Долина Западне Мораве и њен спој с Великом Моравом и долином Расине омогућавали су интензиван развој друмског саобраћаја. Крушевац је био у географском средишту Лазареве области која је обухватала Поморавље са градовима Нишом, Ужицем, Новим Брдом, Рудником. То је била област чији је привредни потенцијал, са развијеним рударством, пољопривредом и саобраћајним потенцијалом, крајем XV века заузимао прво место на Балкану.

      За време вишегодишњих систематских археолошких истраживања Лазаревог града у Крушевцу дошло се до велике количине покретног археолошког материјала, у коме се по бројности и разноврсности посебно издвајају керамички налази.


Суд ватинске културе
из Крушевца

    Керамика за свакодневну употребу је израђивана од добро пречишћене глине, углавном на ручном грнчарском витлу, а знатно ређе на брзом, ножном витлу, осим црепуља које су увек рађене руком а, јављају се лонци разних типова и величина, вршници, црепуље, поклопци и здела, украшени хоризонталним линијама и урезима. Кухињско посуђе, у највећој мери, није било глеђосано. Изузетак представљају неки примерци лонаца са тракастом дршком који, преко сликаних орнамената изведених белом ангобом, имају маслинастозелену глазуру.

       За разлику од кухињског, трпезаријско посуђе је сразмерно ређе. Заступљено је са више облика здела и тањира на прстенастој стопи, бокала и крчага са по једном дршком и изливником, и цилиндричних пехара са дршком. Сви облици су квалитетно израђивани, знатно чешће ножним него на ручном витлу. Посуде су глеђосане врло квалитетном светложутом, светло зеленом, тамно зеленом, мрком, маслинастозеленом и безбојном глазуром. Већина примерака украђена је испод глазуре урезаним, сграфито орнаментима, који су често комбиновани са сликаним мотивима тамно зелене и мрке боје.

       Најчешћи мотиви изведени у сграфито-техници су стилизоване лозице, таласасте линије, траке шрафираних поља четвороугаоног и троугаоног облика, кружни медаљони састављени од различитих листоликих и спиралних мотива, и др. За керамику из Крушевца посебно је карактеристично врло смело комбиновање различитих украсних мотива на једном суду, уношење до тада потпуно непознатих мотива, као и откривање нових варијанти већ познатих орнамената. Тако се нпр. медаљони не налазе само на дну здела, како је уобичајено код ове врсте посуда, већ су размештени и по њиховим зидовима. Крчази и бокали са једном дршком и тролисним отвором вешто су украшени медаљонима изведеним у зграфито техници, као и вертикалним и хоризонталним тракама (испињеним) које се секу и образују ромбове и квадрате, што представља сасвим нови мотив у декорисању сердњевековне керамике. Имајући у виду да је један велики део мотива познат само на керамици из Крушевца и Сталаћа, и то на доста великом броју примерака, можемо претпоставити да представљају локалну одлику једне или више керамичарских радионица каоје су снабдевале оба насеља. Пошто је у Лазаревом граду пронађено више грнчарских пећи, готово са сигурношћу можемо рећи да се једна од ових радионица налазила и у самом Крушевцу.

       Мајстори-грнчари који су израђивали луксузну керамику у крушевачком граду били су веома спретни у осликавању и компоновању мотива, а можемо са сигурношћу рећи да супоседовали велика знања и у справљању глазура. Украшавајући керамичке посуде, домаћи мајстори прихватили су композиције византијског порекла у којима су доминирали геометријски и флорални орнаменти. Користећи у великој мери два мотива-розету и лозицу, али комбинујући их на себи својствен начин, они су створили оригинални стил у изради и декорисању трпезне керамике, који ни по чему није заостајао за керамичарским радионицама Цариграда и Солуна. Зато нас не изненађује значајно преовладавање налаза домаће луксузне керамике над налазима увозне.

       На основу покретних археолошких налаза, на истраженој површини Лазарева града најзанимљивији је мањи укопани објекат, димензија 3 х 3,5 м, идентификован као ковачница. Објекат је зидан ломљеним каменом у блату. На зиду према југу, назиру се остаци конструкције која је могла бити у вези са одвођењем дима из просторије.

      Гро археолошког материјала из овог објекта представљају ковачки алат и финални ковачки производи. Од ковачког алата пронађени су: велика клешта за раскивање већих металних предмета, мањи чекићи за ковање, поткивачки чекићи, ковачка клешта разних величина, секачи и пробојци. Откривен је и велики број финалних ковачких производа: велики број ексера и клинова различитих величина-од мањих поткивачких, преко ексера за закивање до великих ексера дугих око 30 цм. Овај тип великих ексера пронађен је и у бедемима Лазаревог града где су употребљавани за закивање сантрача. Истоветни ексери коришћени су и при изградњи Сталаћа. У ковачници је пронађен и већи борј брава и кључева, као и различите врсте окова. Занимљиво је што су, поред нових коњских потковица, пронађене и употребљаване, што указује на то да су стари гвоздени предмети чувани и поново прерађивани. Од пољопривредног алата заступљени су: српови, секире, косе, мотике и др. Кожарски алат представљају разне врсте ножева за обраду коже, и зумбе, док су од столарског алата пронађене секире, брадве за тесање дрвета, ножеви за ренде и сврдла различитих величина и намена. 

        Да су у крушевачком граду израђивани и финији метални производи, говоре и налзи златарског алата и накита. Од златарског алата сачувани су: суд за топљење драгоцених метала, калуп, златарски чекић израђен од бакра, теразије и две сребрне полуге. Накит је заступљен са више бронзаних прстенова, сребрним наушницама и ливеним бронзаним пафтама пуњеним емаљем.

       Археолошким ископавањима откривени су и други објекти: цистерне, остаци палате, ковачница, коњушница, керамичке пећи, и др. Поред непокретних објеката археолошким ископавањима откривено је много покретног археолошког материјала из времена кнеза Лазара и његових наследника. Пронађени су алати за разноврсне занате.

         Пронађено је неколико примерака новца (византијског, српског, угарског и турског) из различитих периода.

       На основу видљивих остатака утврђења, археолошким ископавањем, прењем свих грађевинских активности, можемо поуздано утврдити подручје утврђеног града Крушевца. Утврђење је било 300 х 200 м, дужа страна у правцу север-југ. Остаци утврђења су најбоље очувани у североисточном делу: донжон кула са мањим делом малог града који је вероватно заузимао простор до Кожетинског потока.

       Мали град са донжон кулом одвојен је од осталог града одбрамбеним ровом. Источни зид са улазом из малог града данас је висок 18 м. Градски бедеми су очувани на појединим местима ширине око 2 м, а завршавали су се стазама и зупцима са спољне стране који су служили као заштита за стрелце-браниоце.

        Најбоље очувани споменик из Лазаревог времена у Лазареву граду свакако да је црква Св.Стефана-Лазарица, славна светиња српског православља.


Споменик Косовским јунацима у Крушецу

ТУРСКА ОСВАЈАЊА

        Након смрти кнеза Лазара и српског пораза на Косову 1389. године Крушевац  не   губи   свој   значај.   Стеван.   „Високи", Лазарев  син и наследник,  остао је у очевој престоници све док није, као лично лено, 1403/4.  год.  од Мађара добио Мачву с Београдом. Он је напустио Крушевац као своју престоницу 1408. године, свестан да се не може одупрети ударцима Турака, али ни нападима Бранковића са Косова, са којима је  Стеваи од 1402. године отворено ратовао. Логично да је Београд био веће утврђење и одатле  је Стеван  могао имати  непосредније  везе са   Мађарима, којима  је   после   ангороке   битке   пришао  као  вазал и  савезник. Сада, када Крушевац губи зиачај као престоница, он не губи своју стратешку улогу. Иако се иселио из Крушевца деспот Стеван Крушевац није  потпуно напусгио. За време Стеванова сукоба с млађим братом Вуком, кад се Србија привремено, 1409—10.   године  поделила на двоје,   у   северну   и   јужну, Крушевац је био  главно седиште Вукове, половине.

       Ради  свега тога Крушевац је кроз  цео XV век био  важно  упориште   Србије. Крушевац је прва турска разарања и турску силу доживео 1413. године када је принц Муса турски претедент на султански престо разбио Деспота Стевана код Врбнице и  опседао Крушевац. Ипак на   почетку   лета   те исте  године  у Крушевцу је  било зборно  место за велику Деспотову војску,   коју  су  сачињавали,   уз  деспотове Србе и хумске чете Сандаља Хранића као и мађарски одреди. Ту им је дошао као савезник и турски претендент Мухамед, који је, захваљујући баш тим савезницима, још исте те године постао султан. После тога ретко је прошло неко десетлеће, а да Крушевац није био у средишту војних операција. 

       Пред смрт деспота Стевана 1427. године и одмах после ње исте године, кад   је   власт у Србији   примио   Ђурађ   Бранковић,   харали   су   Турци сву Крушевачку околину,  па  и  сам   град. Након краће опсаде Турци на јуриш савладају крушевачку одбрану и њеног заповедника Вука Бабалића.  Освојивши   Крушевац 1428. године у град се сместио Синан бег, главни заповедник  турске  границе, један од најзначајнијих султанових  људи, иначе исламизирани Грк.

        Ђурђа Бранковића, наследника Стевана Високог, Турци су присилили на неповољан мир, којим су добили у своје руке Ниш. Голубац и Крушевац. Из 1433. године, односно времена самог почетка турске власти у Крушевцу, имамо први, истина веома општи, опис града. Дао га је француски  витез  Бертрандон  де  ла Брокиер. Крушевачка варош, пише он, мала је и врло добро утврђена двоструким зидом који је порушен при врху где су стрељачнице, а био је и један мали градић који је сад порушен. 

       Током првих деценија XV века, Крушевац је у континуитету преживљавао страдање од странеТурака, али од тридесетих година XV века Крушевац почиње страдати и од Мађара. Мађарски противнапади извођени су најчешће у савезништву са српским четама. Такав један налет  летописци помињу, 1437. године када су Угри, кренувши из Београда, попалили турске лађе пред Крушевцом, а потпуно је спаљен и сам Крушевац.

         Краљ Сигисмуид похвалио је бана Франка Таловца, који је овом приликом пошао: ,,да попали и уништи град Крушевац". Тај мађарски напад прузроковао је велику турску офанзиву, која је завршила 1439. године, првим падом целе Србије, али која је, доскора, изазвала велику хришћанску контраофанзиву и  ослобођење Србије  не само у границама од 1437. године, него и преко њих.

       Угарски и пољски краљ Владислав са великом војском под вођством Јанка Хуњадија и Ђурђа Бранковића, коју је папа прогласио за крсташку, кренула је из Будима 22. јула 1443. године. Ова војна је била успешна и убрзо се спустила до Крушевца. Према тим подацима требало би да је и сам краљ Владислав био присутан у Крушевцу.  Сегединским Миром, 1444. године када је завршен овај рат, деспоту Ђурђу била је враћена његова држава са двадесет и четири града.   Међу  њима  се  налазио  и   Крушевац.

       Али Крушевцу није било суђено да се у ратном вихору, који је пламтео кроз цео XV век, смири. Већ 1448. године Јанко Хуњади је прошао, са великом мађарском војском на Косово кроз сам град.

       Стратешка важност Крушевца, коју сад користе Турци, проуроковала је сталне нападе Угара на сам Крушевац. Током похода на Србију 1454. године у Крушевцу је био и сам Мехмед II Освајач. Тада је из Крушевца у Турску одведено око 50 000 становништва. Исте године Јанко Хуњади напада на Крушевац где су убијена или ухваћена три санџакбега и сам тадашњи заповедник Крушевца Фериз-бег.

       После пада Новог Брда 1455. године и поделе Србије између султана и Ђурђа Бранковића, Крушевац је припао Турцима. Крушевац опет има улогу главног ослонца Турцима за напад на Угарску. Мехмед II се спрема за напад на Београд и у Крушевцу чак формира тополивницу. Беглербег Румелије Србин Махмуд Анђелковић у Крушевац доводи 12 000 мајстора и бродоградитеља за градњу флотиле која би послужила за опсаду Београда. Очигледно да је Крушевац имао такву инфраструктуру која је могла да омогући реализацију логистичке подршке у тадашње време највеће и најмодерније европске армије.

       Након пада Смедерева 1459. године Крушевац више није на самој граници Османлијске територије, али остаје један од главних тачака ослонца турске експанзије на север. Ипак турске власт у Крушевц још није била тако чврста. Крушевац је позорница тешких борби Турака и Угара 1476. и 1480. и 1481. године, када је по налогу угарског краља Матије Корвина из јужне угарске у Србију продро Павле Кањижи. При повлачењу Кањижи је са собом повео 60 000 српских избеглица. Српски летописи су забележили да Змај Огњени Вук-Вук Гргуревић, тада: “расипа Крушевац”.  

       Тек након тог догађаја Турци су се за дуго времена стабилизовали у Крушевцу, како су га они звали, Алаџа Хисар или Шарен град, вероватно због полихромног зидања крушевачке Лазарице, а можда и неке од крушевачких средњовековних палата.

               БЕЛЕШКА О АУТОРУ      

       
 Душан С. Рашковић, музејски саветник, рођен је у административној републици Хрватској, у Шибенику, 2. октобра 1956. године у славној дрнишкој фамилији Рашковић.
   Филозофски факултет, одељење за археологију и историју, завршио је у Задру.
   Радио је  у Дрнишу од 1986.  до 1991. године.
   У Народном музеју Крушевац, као кустос археолог, радио је  од 1992. до 2014. године. Учествовао је, као члан екипе, или руководилац, на више значајних археолошких ископавања.
   Аутор је више музејских изложби и више стручних и научних радова, са археолошком и историјском тематиком.
       Од јануара 2014. године живи и ствара у Бечу.

Tweet