Љиљана Марић: Српска прошлост говори

Љиљана Марић

1.

Од детињства

Из песамa мајчиних
Слушам
O страху
Од најезда и ропства

Плачу

За изгубљеним синовима
Браћом и сестрама

Бомбама и гранатама

Које су летеле
Над главама
Мог народа
Гробља сејале

Тужна и крвава хроника

Оних што су кућу
И свој крст  бранили

Хтели само

Правду, слободу и мир
За све

2.

Да ли то

Oблаци шаљу
Анатему
На место
Усудa

На раскршћу

Ту где су Срби
Дом саградили

Или Балкан

Свет не разуме

Ал српска трагика се

Понавља

3.

Због песама мајчиних

И српске прошлости

Oд срца  откидам

Парчиће бола

Дубоки су ожиљци

У мени

Искапаних очију

Дочекујем јутра

Уместо сна

Навиру сећања

На милосрдног анђела

Голог отока

Логора истребљења
Јасеновца
Тужног Косова поља
И стратишта
У многим јамама
У победама
И поразима
По диктату великих сила
И њиховим мерилима
И аршинима

А свет све разуме

Само онда кад хоће

4.

Опет

У непосредној прошлости
Уместо небом да лете
Галебови бели
И птице нeжне

Оловни облак се надвио

Над мојом Србијом 

А српска прошлост говори
Да је у минулих сто година
У пет ратова
Србија преполовљена

Дунав бес ковитла

Jаучемо ветар и ја
Тражећи одговор

Умире ли савест човечанства

Пред оваквом
Историјом

Знам да

Свет све разуме
Само онда кад хоће

5.

Ја ћу

Руку да пружим
И просјак да будем
За достојан
И став човечан

О боју на Косову

О Призрену
Средњовековном
Престоном граду
О Грачаници
Сопоћанима и Студеници
Хајдук Вељковој Крајини
Церу, Колубари
И Кајмакчалану

А свет све разуме

Само онда кад хоће

6.

Дунав

Бескрајним жубором
Ветар снагом вихoра
Покрећу  
Бујице поноса

Зовем сунце да чује

О Есад-паши и Арчибалду
Степи Сепановићу
Радомиру Путнику
Мишићу и Бојовићу
И Бану
Сину јединцу
Бранислава Нушића

Они су завет

Страдања
И моћи

Светло небо су донели

Србија живи у поносу
Због њих

7.

Нема

Ледена тишина
Јауче ветар

Дрхтим

Тресу ме
И тиште муке

Оних што су

Чудним ножевима
И секирама клани

И у Саву

Највећу јаму
Бацани

8.

Тужнe су шуме

Уз Дунав
Шаљу звуке
Посмртног марша

У мени бездан горчине

И очаја
Због оних што су

Без главе

Данима плутали

Тисом, Врбасом

И Дрином

А онда их

Дунав у своје корито
Сакупио

Ветре свуд раздувај

Страдања и вапаје

Јер ти скелети

Некад беху живи

Свет нека чује

Какве су злочине
Зверства
Страхоте и гадости
Неки починили
А никада кажњени

Свет све разуме

Само онда кад хоће

9.

До тмурног свода цвилимo

Дунав, ветар и ја
Духом клецамо  

Измождени од једа

Због оних
Сто за једног стрељаних
И живих у гасним коморама
Спаљиваних

Снажна мећава

Сва вода Дунава
И вечне кише
Не могу
Да оперу и избришу
Сузе
Чемер и бес
Због ћутње
О дечијим логорима
Свирепим убиствима
У њима
Кажу
“Нека су деца без главе
Трчала”

У муку

Копним због тога

У тим крајевима

Српске школе
Годинама
Ђака нису имале

Бесмртна оловна истина

10.

Дунаве

Молим те
До Црног мора
Док течеш
У твоје моћне таласе
Упреди

Успомене, емоције

Моје уздахе и очај

И причај истину

О прошлости која говори

И масакрима о којима се ћути
Вечито сведочи

Да се ни једном народу

Овако нешто не деси

11.

Велике муке Дунаве

С ветровима смо пенили
Због српске голготе
Што не престаје

Јад и бес киптели

Због скривања
И лажирања
Докумената и чињеница
О непобројаним

Деценије пролазе

Истина се не чује
Да су Срби смрт
Уместо ропства изабрали
А кривци
Праведнима судили

О трагици, освети

Очају
И дангама
Оних што
Путем прадедова
Више не иду
И оних што вечито
Живе
У смрти

О болу и гневу

Што је Србе задесио

О свему што је

Србијом тутњало

И због чега је сунце

Немо било

12.

А кад тишина зајечи

Вратим се у детињство
Слушам стихове
Песама мајчиних

Стрепим

Изнурена
Вечним питањем
Умире ли савест човечанства
Пред оваквим чињеницама
А свет све разуме
И зна
Само онда кад хоће

Белешка о песникињи

       ЉИЉАНА МАРИЋ  је рођена у Врбовцу код Смедерева 1954. године.

Oсновну школу је завршила у Смедереву. Дипломирала на Техничком факултету у Бору, на смеру за металургију. Mагистрирала на факултету Заштите на раду у Нишу, на смеру  Заштита животне средине. Цео свој радни век је провела  у Железари у Смедереву. Започела je као технолог у погону Хладне ваљaонице, затим дуго година радила у Контроли квалитета. Као инжењер металургије била члан стручних тимова за побољшање квалитета и  члан Савезног завода за стандардизацију. У Старој железари радила на пословима развоја старе железаре, где је учествовала у пројекту  “Систем квалитета”. У служби  Инспекцијски послови иницирала пројекат и била у тиму у пројекту ”Рационална потрошње метала у Железари ”. Радни век звршава у  служби заштите животне средине. 

       Прву збирку  песама ове песникиње, објавила је Народна Библиотека Смедерево 2013 године, а 2014 године  исти издавач је  објавио њену збирку стихова :  „Тражим наду за дан“.

Tweet