ВЕЧНО СКУПА
У сан ћу ти доћи кад нада ти спласне,
Кад сећање на ме нестане у ветру,
Кад дамаре твоје равнодушност смири
Да појава моја поново распири
И пламеном створи успаване искре,
Што шутећи вриште у небеском своду.
Подстакнућу наших снова васкрсење
Кад будеш заспао с' њима на узглављу.
Прилећу крај тебе и Светом Љубављу
Обдарити сваки дамар твога тиела.
С' јасноћом освита пренућеш се мили,
и схватити да смо вечно скупа били!
АКО СИ МИ ДРУГ
Ако јеси човјек,
Ако си ми друг,
Саспи ми у лице
Што ти је на души!
Немој под осмјехом
Киселим и свелим,
Да се твоја мисо
Мучећи угуши.
Теже ми је много
Гледати те тако,
Нег' мисао твоју
Чути, макар тешку.
Можда ће ми помоћ
Да променим себе,
Извинем се свијету
И исправим грешку!
Дозволи и мени
Да искажем мисли,
Јер ласкање није
Пријатељства знак.
Живот није бајка,
Нити снови слатки!
Живот није пејсма!
Живот није лак!
Ако јеси човјек,
Ако си ми друг,
Отвори ми душу,
Ја ћу теби своју!
Немој да те читам
Између погледа,
И да слутим вране
Док славуји поју!
***
На срце ми
Туга нека
Спустила се
Па га тишти!
Молим грло
Да занијеми
Молим душу
Да не вришти!
Када љубиш,
И кад волиш
Среће дио
Своје дајеш!
Кажеш нешто
Мило Богу
Ал' се љуто
Послије кајеш!
Јер не смијеш,
Искрен бити
Ових дана
Све је чудно!
И са срцем
Кад говориш
Искрен бити
Је апсурдно!
БОЖЕ ПОДРЖИ И ПОМОЗИ
Ако почнем пјесму стихом
"Сањала сам ноћас..."
Шта вам прво на ум падне?!
Ех, није то , ни близу!
Не јадикујем
За оним што имам:
Искрену љубав,
А можда и није,
Али ја то не знам,
Јер немам са чим да je поредим
Него, хтједох рећи,
Сањала сам о другој срећи:
Као сав народ се воли.
Једни са другима
Дијеле боли
Љубав на поклон дају!
Због ружне ријечи се
Извину и покају!
Скромно богати
Сиромасима прилазе,
Не истичући своје виле и куле,
Аута и остале скаламарије.
Мајке се не поносе
Дјецом пред нероткињама!
Здрав се здрављем
Не хвали пред болесником!
Судија није нико ником!
Читав свијет живи у слози!
Боже подржи и помози!
БУЂЕЊЕ
Не претварај се
да ме познаш;
Никад се ни
трудио ниси!
Ја нисам одијело
које опипаш
и пробаш
како ти стоји,
да би га показао
на неком гала балу!
Ја имам срце
које жуди
да у теби пробуди
уснула чула
која ће лагано
на танане
спознати мене
и душу што жуди
да и њу неко пробуди!
ВРЕМЕ НАОПАКО
Дошло неко време наопако,
Већина нас побркала конце!
Хулигани постали идоли,
Па нас воде ко звонари овце!
Девојкама историја страна!
Поробџија земље им је фаца!
Замишљају да су у харему.
Док их џелат милује и мљаца!
Омладина кулира и лајка
Док по стејџу воштане фигуре
Силиконе и задњице обле
За природне хоће да протуре!
Уз музику која то и није
Набацане речи стејџом језде!
Јадан народ, да ли због очаја,
Слуша помно! Рађају се звезде!
По књигама прашина се сиви
У школама часове нам секу!
Шта ће српски, коме то још треба
Да ли знате у коме смо веку?
Заборави свој опанак, роде
Гусле древне! Шта ће у Европи!?
Буди оно што никада ниси
Традицију пусти нек се топи!
Уточиште из свога очаја
Налазимо у већем очају!
Куку нама док нам мозак спава
Беда ума чека нас на крају!!!
Нема коментара:
Постави коментар