блистав, окупан
свети Вид обасјан
златним нитима
трепери, уздише
да види ко је шта чинио,
дошо је...
а ја ка светињи идем
мисли ме саплићу,
бране,
у корак би да ми се удену
с пута
да ме скрену,
мисли оне,
што само молитва
да сагори успе.
Понављам речи,
тихо изговарам,
да сваку душом помилујем
и да се захвалим Господу
што учи ме,
да одупрем се.
Нема коментара:
Постави коментар