петак, 27. јун 2014.

О НАМА


СЛОВОСЛОВЉЕ
Електронски часопис за књижевност, културу и умјетност



Беч, на Видовдан, 28. јуна 2014.

Близине не смеју бити даљине,
већ даљине морају постати близине!
Нека пјесници буду сликари ријечима,
а сликари нека буду пјесници бојама!
Скупљајмо расуто, усправљајмо посрнуло!
Хтјети, смјети и умјети народу служити!

етар Милатовић)



1 коментар:



  1. СИН ПОШТАРА
    - ПРОТИВ СИНА ЦАРА
    Гаврилу Принципу





    Син поштара, болнога тијела -
    науке му била гладна хтјења
    Упорно је прикупљао знање -
    Као да ће учит’ поколења,

    Народу је сво добро желио
    Поштово је своје сиромаштво
    Слободу – он више је цјенио
    нег отето и проклето Царство!

    И остави поруку на вјеке –
    Исписану на небеском своду,
    Како треба бранит’ од душмана
    Отаџбину и златну слободу!

    А Гаврило, дјечак из Обљаја,
    сиротог порјекла и тијела,
    жртвова се за све потлачене –
    свјестан свога узвишеног дјела.


    Шапутао као Завјет да је:
    “Ал' тирјанству стати ногом за врат,
    довести га к познанију права,
    то је људска дужност најсветија!”
    У животу нема ништа прече -
    Као пјесник велики што рече!

    К’о у тору смакнути злог вука,
    Ил’ лисицу - у свом кокошињцу,
    Таква казна са правом припада
    Разбојнику - и злотвору - Принцу!

    И Леонида из Термопила –
    И Милош Обилић са Косова,
    Не учинише ни мање дјело
    Нити мања би жртва њихова!

    Свако ко то назива гријехом
    Тај судбине никад нем’о боље,
    То бî казна за зло учињено
    - није прошла без Божије воље!!

    А сви који слободу цијене
    И њеног се права не одричу,
    Гаврила из Обљаја да славе
    И поштаревом сину да кличу!

    Божидар Шкобић

    ОдговориИзбриши