недеља, 16. октобар 2016.

Радмила В. Стојановић: Ћопић, великан утешитељног хумора , инфантилне ведрине и човекољубиве лирике у стиху и прози

   Књижевни опус  Бранка Ћопића је пребогата ризница мотива пишчеве свакодневице у романима за децу, приповедачкој прози, песничким делима, причама у стиху. Када би се сабрали примерци дела објављених на нашем језику, преводи на бројне језике других народа, формирала би се изузетна и обимна библиотека дела непревазиђеног хумора, лепоте духа детета крајишке провенијенције,  презентоване незаборавним ликовима свих узраста. Међу њима, поред читалаца, уз изузетног честитог старину, деда Рада, промичу ликови чиста срца:  галамџије, коњокрадице, скитнице, самарџије, пијанци, сеоски сликари... На истакнутом месту у библиотеци Ћопић,  весељак крајишког хумора, сродног народној шали и досетки, блистају непролазним сјајем:“ Доживљаји Николетине Бурсаћа“(1955).“Башта сљезове боје“(1970) нарочито првим делом, нарацијом  дечака тка детињу визију плавичастог слеза, одсјајем чистог неба, усидрен у рај ритуалног причања и свечулног обухватања стварности у поднебесју емотивних усхићења и хумором бојених доживљајних експлозија.
   Црнило свепланетарног посрнућа у егзистенцијалним мотивима недечијих дела обојено је човекољубивим поривом упловљавања у корабле спасења и човечности. Лековитим усмеравањем ка конструктивним исходима, а не презрењем или осудама, слика непожељне и деструктивне особине ликова и појава.Све боји лепотама природног амбијента завичаја, блажећи хумором и најдраматичније ситуације натуралних ликова.Јунаци, робови и сапутници животних неизбежности,  истрајни су борци и победници.Уочљив је поборник виталистичке снаге живота и стоичке логике опстанка: такви су његови сељаци из Подгрмечја, такви су борци из рата, а такви и досељеници из Крајине у плодна пространства Војводине и Београда ( Јовандека и Веселица, Николетина и Пепо Бандић).
    Вредност и актуелност сјајног хумористе, Ћопића је изузетна, јер је његова хуморна ведрина одбрана моралних вредности. Тај чеховљевски “смех кроз сузе“ тријумфује у људској души кад год она зацвили. Хумор му одбрана од „худих проклетника“, димензија отпора  од посртања и злобе. Нежан, племенит инфантилно је битисао у пределима животне месечине, лирски распеван над природом и животињским светом , над благим старцима и занесњацима свих узраста, својом лирском лађом упловљавао је у човекољубиве пределе сна, амортизујући ударе реалности маглом инфантилне занесености. Гради језиком самосвојне ликове којим развејава тугу, лирски оплемењује, засмејава читаоца, окрилаћујући појаве и значења животних наноса у најразличитијим приликама. У семантичком  и синтаксичком смислу речи блистају лепотом непогрешивих значења.Логику и смисленост не нарушава обележје регионалног и локалног у његовом изразу. Динамика народне елоквенције краси монолошке и дијалошке реченице. Богатству израза доприноси изразита мелодичност стиха и прозних исказа, изразит смисао за гномичност и пословичност, за лирски хумор и епску засањаност и дескрипцију... Такав језик опија као језик бајке, па читалац меко тоне у прошла времена мирисима смиља, босиља и неповратних снова детињег и младалачког доба.
   Дело Ћопићево лепотом битисања, опстанка и човечности инспирисало је ствараоце филма и других уметности. Бројне дела су успешно екранизована.Та интригантна лепота је дотакла и редитеља драмског студија ђачког интерната у Зрењанину. Изродила је сјајну представу насловљену:" Република Ћопић."
   Све што воли човека, све што брани од зла, све што хумором милује, из библиотеке је Ћопића. Брани нас значењем имена и писане речи и браниће до освајања лепоте човечности. Бранко читаоца воли и речју писаном лечи.



Нема коментара:

Постави коментар