четвртак, 22. септембар 2016.

Слободан Ристовић: Лапот

Дете,
џелату мој
Љуби те мајка...
Ти мислиш да оно миш вуче
комадић змијског свлака
Да је оно с трна спала
њена пустолина
Није
оно су моје скореле ране
красте које си зубима
са мојих груди огулио
у оне гладне дане
када су наћве ко и груди
биле празне
Наговарала ме баба
да те оставим под откосом
да се угасиш


ко гранчица под казаном
Да бар ја останем
па када дође време
исклијам поново
Нисам
Пустила сам те да ме оглођеш
да те те отмем од усуда
И ево чекам да се испече погача
коју ћеш ми на теме ставити
да се маљ  не опогани


Сада написано,на изуст.
Боли ме под угарком грудне кости.
Рогатица 21.9. 2016.год.
НЕЋУ ДА ЧИТАМ ОВЕ РЕЧИ: ПОВРАЋА МИ СЕ



Нема коментара:

Постави коментар