Пролећу подобна, идилична лепота,
У ока сјају, наше излетнице, а са именом цветне краљице
уз одушевљење свих нас, сваког ученика и ученице,
уреднице сјајних новина, невиђена је красота...
Опевали је песници, љубили пролазници,
на Тиси дивотној излетничкој, ветар нам псалме свира...
Кад се бранимо од зла, бежимо у оазу мира,
лепота ту се открива тополи, цвету, птици...
И ученици мили, кућама, вољенима одлазе тад,
у Чуруг, Ђурђево, Жабаљ, Шајкаш, Тител и Нови Сад,
лепоту окрзну погледи, то благодарна природа сјај даје ...
Сонете природа шапуће, муж тамо бежи од куће,
Песак радосно узлеће, дете уз обалу скакуће,
Пецарош радост додаје, нек траје...
Нема коментара:
Постави коментар