Рајко Танасијевић: Поезија за децу

СУНЦЕ

Моја свјетлост
И топлота,
Извор ватре
И живота.

Јасно ми је
Кол'ко значим,
Кад све живо
Гријем, зрачим.

А да земља
Нема мене,
Почело би
Све да вене.



ОСМИЈЕХ

И у срећи
И у биједи,
Он заиста
Много вриједи.

Баш је срећан
Ко га има,
Златни орден
На устима!

Он ти лице
Само краси,
Покажи га
Ма гдје да си.



ЉУЉА, ЉУЉА...

Љуља, љуља бака
Да јој спава Цака.

Љуља, љуља јаче
Да више не плаче.

Љуља, љуља, њише
И сузе јој брише.

Љуља, љуља, вије
Да јој заспи прије.

Љуља, љуља, нина
Да јој слатко снива.

Љуља, љуља само
И тамо и амо.


ЛИЈА МОЛИ ГОЛУБА

Мој голубе,
Сиђи доље,
Са мном ће ти
Бити боље.

Приђи ближе,
Дођи амо,
Да се боље
Упознамо.

Водићу те
Мали створе,
И на журке,
И на море.

И даћу ти
Шаку мрва,
И малена
Два-три црва.

Нећу лијо,
Голуб рече,
Залепрша,
И утече.




 

Tweet