да нам врате крађе дјечје ране?
Ко пос’јече наша калeмљења,
имаде ли мало сажаљења?
У долини испод наше куће,
памтим трешње док су биле пруће.
Гледао сам док су небу расле,
слатке жеље никад нису спласле.
И плодове прве дочекасмо
па их слатке црвене убрасмо.
Гдје су сада прољећне радости?
Нестаде их због нечије пакости.
.
Ово је једна од првих пјесама када сам 2014. године припремио цензурисану збирку пјесама и кратких аутобиграфских прича под насловом "Покидано дјетињство", пјесме сам подијелио у поднаслове: "Пјесме завичајне", "Пјесме родбинске", Пјесме животне" и сонетни вијенац у десетерцу "Ерак и Озарија", све у мојој првој књизи припремљеној за штанмпање под називом ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА, уредика Ненада Цвјетковића из САД, и цензора Слободана Станишића из Добоја, БиХ. Припремио сам за штампање и другу збирку пјесама под насловом СКРИВЕНО ТКАЊЕ, уредника Милоша Ристића из Крушевца и цензора Раденка Келе из Бањалуке. Обадва ова рукописа доставио сам, уреднику овог часописа господину професору, уваженом књижевнику Петру Милатовићу, са молбом да ми понешто од тога објављује у овом часопису, на што се поштовани професор одазвао, са мојом великом захвалношћу, јер са малом пензијом нисам у могућности да штампам књиге. у припреми су још следеће књиге: ЕРАК У ОЗАРИЈИ, ПЈЕСМЕ, ПРИПОВИЈЕТКЕ.
ОдговориИзбриши