уторак, 03. новембар 2015.

Миладин Ц. Симић: Трешње завичајне

 
Гдје су наше трешње завичајне                  
да нам врате  крађе дјечје ране?  
           
Ко пос’јече наша калeмљења,                       
имаде ли мало сажаљења?
                       
У долини испод наше куће,                     
памтим трешње док су биле пруће.
                      
Гледао сам док су небу расле,                       
слатке жеље никад нису спласле.
                       
И плодове прве дочекасмо                       
па их слатке црвене убрасмо.
                      
Гдје су сада прољећне радости?                     
Нестаде их због нечије пакости.

.
 



1 коментар:

  1. Миладин Ц. Симић, Добој БиХ01. децембар 2015. 02:52

    Ово је једна од првих пјесама када сам 2014. године припремио цензурисану збирку пјесама и кратких аутобиграфских прича под насловом "Покидано дјетињство", пјесме сам подијелио у поднаслове: "Пјесме завичајне", "Пјесме родбинске", Пјесме животне" и сонетни вијенац у десетерцу "Ерак и Озарија", све у мојој првој књизи припремљеној за штанмпање под називом ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА, уредика Ненада Цвјетковића из САД, и цензора Слободана Станишића из Добоја, БиХ. Припремио сам за штампање и другу збирку пјесама под насловом СКРИВЕНО ТКАЊЕ, уредника Милоша Ристића из Крушевца и цензора Раденка Келе из Бањалуке. Обадва ова рукописа доставио сам, уреднику овог часописа господину професору, уваженом књижевнику Петру Милатовићу, са молбом да ми понешто од тога објављује у овом часопису, на што се поштовани професор одазвао, са мојом великом захвалношћу, јер са малом пензијом нисам у могућности да штампам књиге. у припреми су још следеће књиге: ЕРАК У ОЗАРИЈИ, ПЈЕСМЕ, ПРИПОВИЈЕТКЕ.

    ОдговориИзбриши