среда, 04. новембар 2015.

Славимир Ј. Зеленкапић: Усамљена звезда

Траје истина оваплота испод небеског сача
У пркос разору злобе до болног разлучења
На тркалишту бездушних угурсуза и млатача
Под боговетим смором овим ништа се не мења


Изгнаник раздружени не својом вољом у бездање
Неће у ваше коло лишено братољубља и части
Расколници свеци срећно вам било свако посртање
На поруг вам недело ваше... Заувек збогом затупасти


Шугаво стадо није за мој тор продани пастири
Носите сами своју губу уклети на вавек века
И чујте поруку душе... Мени су доста моји чаири
Разлученом јагњету ништа не значи ваша блека


Желим жучно да ослободим прву речцу заточену
Где то лута тужно смиље по истоку бременоме
На поздеру сневан санак за поруку невиђену
Муку мучи оно умље лепо да докучи моје гноме


По задатом преоснутку петље у прстима не коначе
За добитак разбуђени ниске здушно време ниже
Прилив жеља у пенама понирања истина тихо растаче
Пламиња траг слободе и кумову сламу већ сажиже


Несташни метеори ноћас играју дечије тутумишке
Јесен се одавно ваља полумртвим сокаком немира
Угарци свенућа никако да досегну просторе и жишке
Биће језиво незнани сапутниче кад пукне балон свемира


Опроштај из друге равни не клизи ка своме суноврату
Добровољно утамничење пабирке прошле опет сабира
Које су то виле видарице синоћ плесале по мом доксату
Док се јежило срце испод гуња и боловало пре псалтира


Спеваног за твоје уточиште Мила... На јужној страни неба
Записана је љубав гвозденом писаљком траг твојих врлина
Ни једна капљица горчине не лечи ме од првих назеба
У некој далекој јазбини иза нерођених гора столује тмина


Спремна у освајачки поход да закорачи поривом фуснота
Прикопчаних ко мрке токе на запису збиље отмених прса
Неправедни суд и овог пута донеће поткупљива порота
Тешко је невином носити туђу кривицу... Погана је трса


И порекло свих зађевица и шугаве овце што стадо ошугави
Докле ће пландовати згуснуте звезде горе на ничијем пољу
Напори моји ветровити воде битку против труле нарави
Кукавне издајице првенци лажи не посипајте ми ране сољу


Месечев штит хоће ли да ме одбрани од смртних стрела
Стрелци би радо одапели стрељиво у срж и Ахилову пету
Смета им овај одметник раздружени из песничког картела
Збуњени питају се куда то стреми усамљена звезда у узлету


Мој знамен озвездани боде им жмираве очи лојне
У вагану дробилице мржњу разара чекићар круњача
Ужегли паспаљ чудно мирише на гној из ране гнојне
Безумље неће задуго пећи истину испод небеског сача



књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

 



Нема коментара:

Постави коментар