среда, 11. новембар 2015.

Весна Ковачевић - Соколовић: Песме из збирке „Бол“

ЗВОНИК У ДАЉИНИ

Звоник у даљини магловитог сећања,
и жубор родне реке,
и шум родне планине,
одзвањају сваким кораком
кроз живот непознатих стаза,
у зебњи над
новим даном,
који се лено прикрада,
и коме се предајемо,
који нам улива нове наде
проткане доживљеним
страховима, срећама
и несрећама,
и води нас

тако збуњене и уморне,
до неког новог,
умирујућег звука
или трага,
остављеног у времену.


*   *   *

Хитала сам у непознато
снагом ветра,
мрсећи судбинске конце,
и одлазећи у неповрат времена,
које и такво
беше песма и
ненанизана ниска,
шарених перли,
У слободи трагања за
недосањаним видом,
неких видика
које је само моја
машта сагледавала,
и сакупљала их у немире
бејах тужни путник,
тужне судбине.



Нема коментара:

Постави коментар