понедељак, 16. новембар 2015.

ИНТЕРВЈУ: КУЛТУРОЦИД НАД СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ

Петар Милатовић
   - Господине Милатовићу, као писац који је до сада објавио 38 књига прозе и поезије на српском и немачком језику, коме ускоро чувени издавач „Прометеј“ из Новог Сада објављује нову књигу „Онебесимо снохватице“, као човек који монашком посвећеношћу чува чистоту српског језика, као главни и одговорни уредник "Словословља", часописа за књижевност, културу и уметност, одличан сте саговорник на тему о сакаћењу српског језика у последње време. Често чујемо да је нешто објављено на босaнском, црногорском и осталим језицима. Шта је у позадини?
   - Свет књижевности подразумева неговање матерњег језика (у овом случају српског) и чување од политичких злоупотреба кад неко из злих намера, које имају све особине културоцида, један језик из политикантских разлога претвара у измишљене језике. Манипулацијом  језика стиже се до најпрљавијих политичких циљева са очигледним антисрпством!  Свако толерисање културоцида над српским језиком  најгора је могућа политика!
   - Сви ти политички језици створени су од српског...  

   - Као човек коме је језик основно извориште и коначко уточиште, одговорно тврдим да лингвистика, наука о људским језицима, уопште не познаје политикантске, односно идеолошке и антисрпске језике босански и црногорски.  Не познаје ни по једној од три лингвистичке осе: синхронијом која се бави искључиво једновременим приказом језика;  ни са становишта теоријске лингвистике која се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама, па ни са становишта  примењене лингвистике која се бави обрадом конкретног језичког материјала; а најмање са становишта контекстуалне лингвистике која је концентрисана на понашање језика у свету, на друштвену функцију језика!

   - Али, ипак, тврдоглаво форсирају те измиш
љене политичке језике које, како сте нагласили, лингвистика не познаје. Можете ли нам мало више појаснити неодрживост ове заблуде са политичким језицима?     
  - Видите, теоријска линвистика, која обухвата фонетику, фонологију, морфологију, синтаксу, семантику, стилистику и прагматику не познаје могућност инаугурисања „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског. Ни срж теоријске лингвистике, која се налази у изучавању одређеног тренутка у развоју језика, ни историјска лингвистика, ни структурална лингвистика, ни историјско-компаративна лингвистика, ни етимологија не познају логику стварања „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског. Ни примењена лингвистика, а нарочито синтеза говора и препознавање говора, не познају ниједан разлог за стварање „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског.
    - Па где политички језикословци нађоше упориште за свој накарадни и антисрпски експерименат?   

   - Ако се удубимо у срж контекстуалне лингвистике: социолингвистику, антрополошку лингвистику и лингвистичку антропологију, нећемо чак ни уз помоћ најмоћнијег микроскопа наћи ниједан ваљан лингвистички разлог за прављење „босанског“ и „црногорског“  језика од постојећег српског, баш као што не налазе ниједан ваљани разлог ни остале интердисциплинарне области лингвистике које укључују језичку аквизицију, еволуциону лингвистику, стратификациону  и когнитивну лингвистику.
    - Значи нема никакве научне утемељености у целој тој политичкој ујдурми?  

   - Да допуним претходно изречене ставове. Не може никако да се оправда наметање политичких језика и сакаћење постојећег, јер тај културоцид над српским језиком са стварањем политичких и антисрпских језика „босанског“ и „црногорског“, ни у једној области лингвистике нема утемељење у: фонетици, фонологији, синтакси, семантици, прагматици, етимологији, лексикологији, лексикографији, теоријској лингвистици, историјско-компаративној лингвистици, дескриптивној лингвистици, језичкој типологији, корпусној лингвистици и семионтици!
   - Кад се  човек суочи са стручним аргументима које сте изнели јасно је да је неодрживо политичко језички експериментисање базирано на незнању...  

   - Нека ми неко одговори где су и у којим школама медиокритети, националне штеточине, политички дилетанти и језичке незналице учили "босански" и "црногорски" језик!
    Да закључим по овом питању, сви који на било који начин бране вештачке, идеолошке, политикантске, антисрпске језике, који су створени од постојећег српског језика, на делу показују најгору могућу острашћеност према сопственом народу и матерњем језику, дакле саучесници су стравичног КУЛТУРОЦИДА НАД СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ!
   -  Једном сте написали у неком ранијем есеју да сте забринути због „скрибоманског културоцида“. О чему се ради?  

   - У последње време гомиле скрибоманског смећа свакодневно расту и од тог скрибоманског смећа све се мање виде генијална дела, она класична и савремена!
  - Који је циљ тога свега? 

  - Скрибоманског смећа је коначна сврха да празне главе некако стигну до врха! Али врх памети је недостижна категорија за све неписмене авети!
    - Зар су они толико опасни?     

   - Нису уопште опасни него злогласни и угрожавају менталну хигијену! У недостатку идеја скрибомани присвајају туђе,  преписују, односно плагирају, или народски речено, краду.
  Болесни скрибомани штампају безвредне нелекторисане купусаре без рецензија. Граматичке и правописне грешке на свакој страници боду очи. Болесни скрибомани плате штампање књишких купусара као да плаћају музичке жеље на локалним радио-станицама.
   Одмах после штампања безревредне купусаре скрибомани се удешавају, да се појаве као „писци“. Најпре купе на бувљаку гардеробу, намиришу се најјефтинијим парфемима, организују самопромоције властите промашености и све време се понашају надмено, чак до те мере да им у њиховим очима Андрић, Црњански, Дучић, Ракић и остали великани нису ни до колена.
   То опасно угрожава менталну хигијену. Нарочито кад театрално машу безвредним купусарама, наглашавјући да су они „писци“, мада пажљивом посматрачу не може да промакне чињеница да су све те сподобе неписмене, а до тог закључка долазимо кад чујемо само две просте реченице које болесни скрибомани изговоре.
    - То је већ за нушићевску обраду... 

   - Неписмени скрибомани не изговарају речи само језиком него и рукама, изводећи најсмешније акробације. И поред свих узалудних напора скрибоманско смеће нико неће да чита! Скрибомани не читају ни једне друге, већ само себе, иако су сви они давно прочитани. Знали смо шта је геноцид. Сада знамо шта је скрибомански културоцид!
   - Као што смо видели, с једне стране имамо један културоцид са политичким језицима (босанским и црногорским), а с друге стране имамо скрибомански културоцид. Да ли је овај последњи само српска специјалност.  

   - Не. Кад је реч о скрибоманском културоциду треба бити реалан. Он је присутан и код других народа, код Хрвата, Словенаца, Бугара, Мађара, Аустријанаца, Немаца, Француза, Енглеза и других.
   - Значи реч је о глобалној појави?  

   - Да. То је (не)дело програмера контролисаног хаоса који систематски спроводи културоцид над свим народима.
 
 
Разговарала: Наташа Радић



2 коментара:

  1. Бритко, тачно, одважно и умно!
    Кад ће остали наши писци почети овако јавно да се сукобљавају са свим овим пошастима које нас окружјују у књижевном свету?
    Стид ме хвата кад видим како наши писци кукавички ћуте.
    Силују српски језик, а они који би требало да га бране неми су посматрачи и практично саучесници.
    Хвала Богу нађе се увек неко ко надрасте ту устајалу компромисерску баруштину.
    Хвала Вам мудри и одважни господине Милатовићу!
    Милица Стојановић

    ОдговориИзбриши
  2. Шта је урадила САНУ и разне књижевне организације да обране српски језик од черечења, присвајања, проглашавања нових језика? Изузимајући овакве часне напоре појединаца, ништа нису урадиле те најпозваније институције које су дужне да стну у одбрану српског језика. Ћутање поводом черечења, присвајања и стварања ланих језика иде на душу свих који су све ово мирно посматрали. Таквима не гине срамота пред српским потомством.
    Никола

    ОдговориИзбриши