 |
| + Владимир (Влатко) Дудаш (1962 - 2015) |
непостојеће кораке бројим,
док ми крај октобра дане неочекивано црном бојом боји,
онако како хоће, немоћној да ишта мењам,
од среће што га знах и имах за пријатеља, велико парче откроји.
У глави бројка од само 53 лета,
а то није средишња година живота људи читавог света
и тешко се мирим што ме снађе да судбом његовом доживим,
млађег од себе искреног друга испраћати морам,
а с њим и огроман део свог детињства и живота.
Однео је осмех од ува до ува,
добродошлицу кад у посету дођем,
пријатне разговоре, питања: како су деца?...
О, како ме у срцу од неизмерног бола и даље пресеца
његов лик, мирење са тегобом, испраћај до врата...
Живот лако у воду пада.
30. октобар 2015.
Нема коментара:
Постави коментар