Душко Бошковић: Овај текст утјерује страх у кости наставницима латинског

   Увијек сам се питао, а нисам у мањини, зашто су нас малтретирали кроз школовање са учењем латинског језика, језика којим нико не говори?
И најчешћи одговор који се добије на ово питање је да се олакша студентима медицине (а и фармације и биологије), пошто ће се они на студијима сретати са латинским називима дијелова тијела, лијекова, болести и биљака . Одговор на питање није тотално безвезан и има некаквог смисла, али чему онда да ућимо глаголе и читаве реченице. Сви називи на латинском су именице у номинативу, не морају се чак ни падежи учити. А уосталом зашто да се осталих 99% ученика малтеретира са бубањем овог бескорисног језика када само 1% одлази да студита медицину, а од тих 1% многи је и не заврше. Дакле, ради се о мучилишту огромне већине школараца, ради олакшавања минорној неколицини.

   А да се не учи латински ради добијања запослења у Ватикану? Зна ли ко да ли је у држави Ватикан службени језик латински? Или је можда то у латинској Америци?

    Многи старији гимназијалци се сјећају прве реченице из уџбеника latinskog „Jugoslavija est patria mea“. Сада су је бивше југославенске републике само прилагодиле новом политичком стању, и пиче свој наставни програм у истом стилу. Даве се и гњаве у континуитету ученике да савладају овај мртви језик. Предлажем да ако се већ мора учити неки језик којим се не говори, да је барем Србима упутније да уче црквено-славјански, пошто ће већи проценат ученика отићи у попове него да раде у Ватикан, па је корист већа.
    Можда ће неки да студирају медицину рецимо у неким државама које називе костију и других дијелова тијела немају на латинском него на свом језику, као напр. у Русији. Осим тога многа забрањена знања о Србима и скривена историја је писана црквено-славјанским језиком, а србска црква чувај сјећање на тај језик старине.

    За потребе разбуђивања ћу анализирати прву реченицу из уџбеника латинског у држави Босни и Херцеговини. Одмах је видљив босански нарцизам и нацизам. У реченици се не спомиње цијела држава него само један њен дио који се налази у називу државе на првом мјесту из чисто абецедног разлога распореда слова, слово „б“ долази прије слова „х“ и зато је назив државе Босна и Херцеговина. Дакле није то по важности дијелова државе, него због редослиједа слова у абецеди. Тако је и у азбуци. Да је другачије држава би се звала Херцеговина и Босна.

    Пошто сам ја херцеговачки родољуб, радо ћу да подсјетим да је назив „херцеговина“ ројалистичка категорија, и да назив долази од титуле Стипана Вукчића – Косаче, херцега од Светог Саве. Можда се и због ове веома очигледне чињенице често из имена БиХ изоставља Херцеговина.

    Због давања непотребног приоритета Босни над Херцеговином у уџбенику латинског, нећу анализирати реченицу из насловне слике, него ћу анализирати реченицу из југославенских уџбеника. Анализираћу у ствари два мртваца. Југославија је мртва баш као и латински, а за Југославију је штета, а за латински језик и није нека штета.

   Jugoslavija, сви знамо шта то двосложно име значи, држава која се односила на јужни огранак огромног свеславенског свијета. Могла се тим појмом обухватити и Бугарска, али ето није, јер ће неко рећи да су они источно у односу на неку референтну тачку са које се гледа ситуација.

   Est je оскрнављена старосрбска рије „јест“, чије значење сви знамо, па не треба да га посебно објашњавамо. Спомена је вриједно рећи да је намјерно у лекцији „ест“ преведено као „је“, а не као „јест“ само због тога „да се власи не би досјетили“, али ето понеки влах се и досјети :-)

    Patria означава буквално отаџбину, пошто је у обје ријечи отац коријен ријечи, а не домовину како се то поново преводи ради недосјећавања влаха.

   Mea је такође оскрнављена старосрбска ријеч „моја“ која не мора да се објашњава шта значи.

   Дакле, латински језик је вјештачки направљени језик на бази старосрбских ријечи, зато има доста сличности као и падеже. Ако се ово неком учини преслободном тврдњом, такође бих подсјетио да су Рим основали:
1. Расени (Рашани) – које намјерно називају Етрурцима да се заметне траг „власима да се не досјете“,
2. Србињанке – које такађе намјерно називају Сабињанкама тј. другојачије од оригинала да се заметне траг,
3. Латини – чије оригинално име вуку вијековима неизмјењено, како би се њима дао првенствени примат над свиме јер они за разлику од осталих као трају вијековима, а остали су час једно час друго.

Та три племена су направила Рим. Дакле од три племена два су гарантовано старосрбска.

    Сада је све јасно. Да би се смањио значај и присуство Срба у свјетској историји, не учи се ништа србско него увијек оно друго мање значајно, али пробитачно. Зато се инсистира да се учи латински под разнимјем изговрима, како би нам се утувило у главу да су сви остали небитни и од безначаја. Као и да би се стекао дојам да је све потекло од њих па и писменост и језик, иако су Срби знали говорити и имали своју азбуку и прије римског царства.

   Па се лудило наставља мишљењем неких људи да Срби нису знали ни пјевати ни играти, говорити нити су имали шта јести док се нису појавиле Османлије и све нам донијеле. Баш је тај србски народ чудан. Свима све подарио и када нам врате то наше, мало преправљено, ми милимо да је то туђе. А у ствари је давно постало свјетско, а наше.

   Срби учите црквено-славенски, славјано-сербски па ће вам се отворити невиђени хоризонт пред очима. Учећи неславенске језике само ће вам се хоризонт сужавати.

    А да буде још интересантније и грчки језик почива на србскијем коријенима. Не вјерујете? Не морате, једног дана ће се и то објелоданити, пошто су Грци тј. Јелини преузели србску азбуку у скраћеној варијанти, од Срба, а не обрнуто како су неки натјерани разнијем ватиканским манипулацијама да мисле.

    И за крај нешто за језичке чистунце, када се већ говори о ријечима:

Питање: Зна ли ко зашто се каже на ијекавском “реченица”, а не “ријеченица”?
Одговор: Зато што се каже на екавском “нисам”, а не “несам”. 

 

Душко Бошковић, 27.9.7524

 

(СКК)

Tweet