четвртак, 27. август 2015.

Дарко Марков: ИЗЛИВ ПАСУЉА У МОЗАК И ПИЈАНА СТАРА-МАЈКА

  Драге моје, хумано-племените уметнице, набеђене учитељице, припите стара-мајке, чуварке српске традиције писмености, културе, жртве разно-разних психопата, нехуманих љубоморно-завидних типова. Душице моје драге!
    Пошто видим да овај јадни пасуљ не вадите из уста предходних дана, те да вам је исти изазвао приличну надутост, али не у пробавно-рестриктивном тракту, него у вашим мозговима, био би ред, да и ја нешто поводом клот пасуља и запршке кажем.
    Вероватно сте, драге моје, као писмене и начитане жене, у шта не треба сумњати, чуле за појам "замена теза". Уколико нисте, овде имате један букварско-школски пример тог појма. Пасуљ! Какав црни пасуљ! Није реч о њему! Па није крив пасуљ! Пасуљ је парадигма, метафора, симболика вашег понашања и феномена обезвређивања штанцовања "културе" и "уметности" коју тако немилосрдно и без икаквих норми запишавате. Пасуљ који правите, симболика је, ваших циркуских-маскарада, недостатка стваралачких, уметнчких, па ако ћемо искрено и људских врлина. Нисам знао да је вама великим песникињама симболика слаба страна. Зато ћу у даљем тексту покушати да пишем језиком који је вама разумљив.
   Кажете дакле, да сам кроз тај кукавни пасуљ ударио на ваше удружење и српску традицију?! Ко је вама уопште рекао да сте ви носиоци српске традиције? Имате ли екслузивно право на то и ко вам га је дао? Од културе немате ни оно чувено "К". За ваш "уметнички" рад више се везују међусобна оговарања, лицемерна ласкања, Јудини пољупци, фејсбук лајкови, кукумакања, сличне расплинављене фолирантске фразе, свађе помирења, ко с´ ким и ко против кога, јурњаве за мушкарцима, папазјаније најгоре могуће врсте о којима више не треба трошити речи.
   Наравно, запитаћете се, шта се све ово мене тиче и шта мене брига шта ви радите? Управо тако. Да нисам можда љубоморан на ваше стваралаштво и успехе? Можда ми недостају "дружења" са вама?
    Драге моје "уметнице", упитао бих нешто главну међу вама, куварицу пасуља, мајсторицу за запршке и тиме вам све рекао, што вам рећи имам.
   Дакле ако је мој коментар на пасуљ, удар на ваше удружење и српску традицију, како онда називате дисциплину која је свему овоме предходила? Какву сте запршку правили све ово време док сте ме најпримитивније пљували, називали психопатом и ударали на приватни живот? Колико вам је воде из уста цурило, када сте причали како ћете о мојој кући и мом животу писати романе? Да нисам можда серијски убица, силеџија или ти шта друго, што би у вама изазвало полуписмене списатељске пориве. Ви "знате детаље из мог живота". Какве? Реците то јавно, ако имате трунку образа и части, куварице драга! Шта то имам у кући што ви немате? Такође двоје деце, која нису заслужила да се налазе у вашим запршкама. На какву запршку сте смрдели када сте ишли около, нудили те детаље некоме, ко би то уградио у јавну и писмену форму, пошто вероватно сами нисте способни за тако нешто. По чему се то мој живот разликује од вашег? Да немате можда више части и морала? Можда сте престали да радите "оне ствари" или не подригујете после пасуља, па вам је мој живот постао преокупација.
    Зашто не будете толико фини и душевни, госпођо куварице, па кажете све о вашим активностима и дугогодишњем пљувању по мојој кући и мом личном животу. Овог пута сте прешли све црвене линије. Зашто сте то радили? Да ли сам вам можда дао повода или је нешто друго у питању. Будите поштени па све то објасните и вашим фејсбук-нарикачама, које се тако мило солидаришу са вама, јадницом и жртвом једног малициозног психопате.
    Какви би тек онда романи о вашим животима могли бити написани и у колико томова. Мислим да би на њиховом настајању осим добро поткованог писца, нужан био и тим психолога. Чистунице моје и душице драге. Све врви од ваше части, доброте, хуманости, јадне уцвељене самохране мајчице, како себе називате. Једно је самохрана мајка, или недај Боже удовица, друго особа којој ни десети у низу није добар, која је увек по правилу жртва неких билмеза и безосећајних типова. Узгред, вечито трагање за тим билмезима, не називајете културом, и по том питању не замењујте тезе.
    Подсетићу госпођу-куварицу и то да ме је јавно именовала, што јој додатно може закомпликовати ситуацију.
   Како се зову анонимни и кукавички ноћни позиви, јавна вређања, исмејавања посла који радим?! Боље је шоферирати ноћу, него рано сабјле испијати шприцере по бирцузима и правити досије у АМС-у, госпођо пијана стара-мајчице.
    Како називате вашу добровољну жртву да у "борби против мене" сведочите, и нудуте сваку врсту помоћи? Ја лично не налазим прави епитет за то. Примитиво, подло, мизерно... су сувише благе речи.
    И шта сада, када сам вам одговорио, крив је пасуљ и самохране мајчице, пардон бакице. Куку и леле по фејсбуку и по ребарцима из пасуља.
    Шаљем доушнике на ваше представе?! Верујте ми искрено, нисам још пронашао мученика, који је спреман за било какву накнаду да слуша ваша уметничка остварења и присуствује сеансама глупости, те гледа ваша пренемагања, слуша лажне комплименте, које тако нештедимице просипате.
    Мојим коментарима вам "правим рекламу" како поносно наводите. Па лепо се каже "чега се паметан стиди...". Свесне сте и ви вредности и квалитета "романа у деветнајстој", "десет збирки песама годишње", "врхунских позоришних представа"... Само о томе ћутите и иза леђа шапућете једна другој. Немате оно, знате већ шта, што је неопходно да кажете гласно оно што мислите. Чувате једна другу из интереса, јер сте једна другој једина публика.
   Овиме моје драге даме и уметнице, за сва времена завршавам сваку врсту даље полемике са вама, посебно на овакав начин и у овој форми. Искрено ми је криво што сте и трунку моје енергије завределе. Запишавање кућног прага нисам дозволио ни већим мангупима од вас, а камоли умишљеним списатељкама, пијаним бабама и специјалкама за клот запршке. Све ово до сада сте саме тражиле. Више ни подсмеха достојни нисте! Не као уметници,то је мање важно, већ као људи!
    Дружите се, чувајте традицију, ширите ваша поетска умећа, оговарајте се, свађајте, мирите, тражите младожењу, маскирајте се, циркусирајте, пишите књиге сваких месец дана, романе о туђим породицама и кућама, држите дијете, здраво се храните, уживајте и лудујте. Пред вама је живот!
    Један пријатељски савет. Други пут за портпарола и дрвеног адвоката, изаберите неког другог, писменијег, речитијег и трезнијег, уместо припите стара-мајке, којој је у 7 и 15 ујутро ферментирао шприцер из уста, дувански дим натопио косу, љута ракија зацаклила њене змијске окице. Неког ко би уместо исмевања поштеног посла, мешања у туђи кревет (пошто јој је сопствени празан), имао неки људскији аргумент, био оргиналнији у начину да покуша испасти духовит и испровоцира неке сличне њој да се укључе у фејсбук кампању и откривање јавних тајни. Талог људски!
    Узгред саветујем госпођи, припитој стара-мајки, ако је већ решила да открива јавне тајне по Бечу, нека ме позове да јој помогнем у њеним поривима. Лично ћу јој све испричати, где када и са ким спавам, све детаље које је данима муче. Тако да јој неће бити потребно да меша пиво и ракију, прави чувени бетон, како би јој се отвориле простачке списатељске визије. То исто важи и за њену публику и обожаватељке којима је све овосмешно. За чувене фејсбук оргијашице, које читајући мисли припите стара-мајке, добијају неку врсту еротског набоја и копираног врхунца. Јавите се слободно, па када и ви чујете детаље који вас интересују, можда вам се та копија претвори у оргинал. Примитивке моје драге!
    Адвокатско решење такође није ни набеђена учитељица, која нам бајаги волонтерски описмењује децу, учи их да говоре, а још није расчланила функцију и примену датива и инструментала. Чујем да је и она чак и дипломатском кору правила дивне запршке и пасуљ, како поносно истиче, а најсрпскије удружење у Бечу, и највећег Србина међу нама, спасила од мене страног плаћеника. Глупости људска, краја ти нема! Нека и она размисли о својим запршкама које је по овом граду направила, уместо да држи полуписмено-морална јадиковања. Хуманитарка наивна и поштена.
     Наставите да кувате пасуљ. Јер када саставите, пијану бабу, набеђену учетељицу и највећу хуманитарку, ето вам запршке, прсте да полижеш. Такав специјалитет, можете слободно сервирати и нашем Врховном Србину, пошто његови апетити у сваком смислу речи,краја немају.
"Смеј´о сам се да не плачем гледајући овај јад..." -рече једном наш чика Јова Змај.
Велики љубац душице моје драге. Далеко вам лепа кућа.



1 коментар:

  1. Nista me nije skoro nasmejalo, Nusic je ziv medj srpkinjama...I ja sam sa nijansama sive...

    ОдговориИзбриши