уторак, 21. јул 2015.

Петар Милатовић: Проповед академика из АНУС-а о Светој Удби

Света Удбо, ти која постави
Све по својој мери,
Ти која цркве претвараше у пландишта:
Коња, магараца и оваца
И уместо тих животиња
Напуни цркве празним људима
Који имају по две ноге мање
Са истим мозгом
Много сам ти захвалан
Што си ме ангажовала, као много њих
Који данас ведре и облаче
У политици, култури и вери
Што сам данас најзаслужнији  
Црвени грађанин
Са црним образом
Коме се клањају и коме аплаудирају
После сваког мог спрдања
Док са говорничког пулта бацам прочитане папириће
По поду са јасном поруком:


Чистите све што сам вам изасрао
Кад сте ме већ позвали
Да вам мантрам о вери неверника

Али се бринем,  света Удбо,
Што на свакој сахрани у црнини
Народ препознаје
Све оне који су га у црно завијали
Од окупације до данас!

Али ти си неуништива
И неумрла, света Удбо
Док год постоје
Сви они који мисле главом
Јосипа Гроза
И Адолфа Хитлерјеврејића

Ми ћемо и касније
Као увек раније
Да радимо оно што знамо
Да једни другима
Јаме копамо!
Јер то је удбашка сврха
Да се празне главе
Попну до врха!

Зато љубите Удбу своју свим срцем
И свом душом својом
И свим умом својим
И свом снагом својом

Љуби удбаша свога као самога себе
Немој имати других богова осим Удбе
Немој се никоме клањати сем Удби
Чувај Удбино име као зеницу ока
Шест дана крвари руке до лаката
А седмог изврши попис свог учинка у име Удбе
По други пут убиј оца и пољуби руку ономе ко га је убио
Убијај храбро из заседе
Одбаци морал
И тони у прељубнички кал
Где год стигнеш укради реч,  мисао, имовину
Сведочи пред крвницима увек против свога
Све што је твоје чувај
И пожели све што је туђе
Моли се Богу за све оне на власти безвлашћа
До голотиње моралног и националног бешчашћа
Антиудбашке књиге не читати
Антиудбашке елементе свуда ометати

Отворите очи на потиљку
Ако случајно Свети Саво
Изван удбашког протокола
Бане међу оне који су га бранили
И од нас редовно крили
Одмах га пошаљите
Опет у емиграцију
Нека у емиграцији умре
Као први пут

Света Удбо, да је славно име твоје
И нетакнуто благо моје!



Нема коментара:

Постави коментар