недеља, 07. јун 2015.

Петар Милатовић: ВИ СТЕ ОБИЧАН ТЕЗГАРОШ И СПЛЕТКАРОШ! (Отворено писмо Новици Соврлићу, председнику Друштва књижевника Косова и Метохије и потпредседнику УКС)

    Поштовани господине Соврлићу,
  Ви сте, заједно са проф. др Даницом Андрејевић из Косовске Митровице и још двоје анонимних из Франкфурта били члан жирија на 20 Сусрету писаца из српског расејања у Франкфурту на Мајни од 15. до 18. маја 2015. године.    Пре тога био сам у стању да за Вас ставим руку у ватру, верујући да сте частан човек, иако сте се Ви у међувремену својим поступцима трудили да ме убедите у супротно, што сте на крају и успели, бацајући најружнију слику на косовско-метохијске погорелце библијских размера!
   Случај са награђеном песмом „Жиг“ бацио је  сенку на целу манифестацију.
    
     Наиме, супротно пропозицијама, која су налагала да се награђују искључиво НЕОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ, што је Вама добро познато,  жири је наградио објављену песму „Жиг“ која је објављена скоро годину дана раније, тачније  у четвртак 17. јула 2014. године у књижевном часопису Словословље, што можете сами видети на приложеном линку, као и на претрази на сајту Словословља, а такође и преко Гугла ако ћирилицом укуцате - Данијела Станковић: Жиг. 
   (Отворите следећи линк и погледајте прву песму по реду!)
    Нисам ни сањао да је оваква дрскост могућа, првенствено од стране аутора Данијеле Станковић,  која је била дужна да поштује пропозиције  и да преда необјављену а не објављену песму, као и од стране жирија који је био дужан да провери да ли је нека песма раније објављена или не,  као и да ли је плагијат, а то се данас једноставно постиже за неколико секунди. Овако остаје сенка и на Вашу информисаност и књижевну компeтентност, као и осталих чланова жирија који на овај начин срозавају углед књижевних награда које данас бије лош глас због уходане црне праксе „ја теби, ти мени“!
    И поред тога што сам директно оштећен, јер је моја песма „Да те Бог види“ похваљена“, (а сами сте видели колико су сви присутни били одушевљени том песмом кад сам у Конзулату Србије 15. маја 2015., на молбу господина Љубише Симића, свечано отворио 20 Сусрет писаца српског расејања, што би значило да она добије награду уместо оне која је већ објављена, нисам хтео приликом свечаног проглашења да кварим атмосферу, јер би то био скандал који никоме није потребан, већ сам једноставно устао и отишао кад  ми је лично Данијела Станковић рекла: „Петре, прво успех песме „Жиг“ у Словословљу и сада награда овде!“
     Као уредник Словословља, као човек, као писац,  остао сам без речи. Надао се да ће овај немио случај бити решен онако како се то ради у целом цивилизованом свету. Уместо да сте решили на цивилизован и људски начин овај Ваш пропуст, Ви сте ме блокирали на друштвеној мрежи Фејсбук. Жао ми је што сте на тај начин потврдили тачност давне народне изреке која гласи: „Ништа лакше него плитку бару замутити и велику будалу наљутити!“
    Да ли сте се наљутили само због тога на мене и блокирали ме на друштвеној мрежи (мада је то заиста смешно и личи на дечју надуреност!)  или зато што нисам могао да будем спонзор кад сте ме у Конзулату Србије у Франкфурту питали да ли ћемо заједно да објавимо књигу Добрици Ерићу после мог питања вама о Добричином здравственом стању. Подсећам вас, тада сам вам у Конзулату рекао да је с моје стране довољно што ћу вам у октобру 2015. године спонзорисати књигу оног Руса који припрема књигу о песницима који су писали српску корист, а и за ту књигу сте исто тако употребили исту упитну реченицу: „Хоћемо ли да је заједно објавимо?“  
    Цењени господине Соврлићу, сада сте овим Вашим поступком ставили тачку и на ту моју донацију, јер сте у мојим очима сада само обичан тезгарош и сплеткарош без моралног кредибилитета!
  Да сте сплеткарош потврдили сте ми још раније, уочи одласка у Франкфурт, неспретном Вашом реченицом у приватној преписци која дословно гласи: „Неки ме блокирају зато што пријатељујем са Вама!“ 
    Драги господине Соврлићу, ту исту реченицу преда мном је пре годину дана изрекао комунистички удбашки доушник са Косова, иначе неписмени скрибоман, Ваш завичајац, (знате се ви добро!)  па с обзиром да се он јавно самохвалише како ће захваљујући Вама да постане члан УКС, као и његова пријатељица која је осведочена антисрпкиња и којој су Срби за све криви, човеку који је склоп мисаоних, духовних и осталих констелација по мери Бога ово је сасвим довољно да донесе одговарајуће закључке. Очигледно је да нисте умели да сакријете чак ни своју перфидност и злу намеру. Одали сте се. 
    Да сте обичан тезгарош довољно ми говори, између осталог, Ваша упитна реченица у Конзулату Србије у Франкфурту: „Где су паре?“
    Тада сам Вам добацио да су на западу паре код вредних и штедљивих кад су наши људи у питању, а у отаџини код обогаћених пробисвета, тајкуна и украваћених мајмуна!
     Или сте ме блокирали на друштвеној мрежи због тога што сте се препознали у епиграму „ИСПОВЕСТ КЊИЖЕВНОГ ТЕЗГАРОША“ који прилажем из обимнијег рада „КЊИЖЕВНА МАФИЈА“? 
    У сваком случају ништа Вам не служи на част!
    Искрено Вам желим све најбоље, али не и мирну савест!

Петар Милатовић,  
председник Српског културно-информативног центра, 
уредник Словословља,  Беч



6 коментара:

  1. Ето шта је ин " да најгори буду најбољи "

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман08. јун 2015. 03:20

    Господине Милатовићу, прецизно и ефикасно гађате змију у главу, као и увек, у Вашем стилу аргументовано и без длаке на језику. То могу само одважни и они који немају путера по глави. Ово Ваше писмо ће сада узнемирити многе. И треба! Потомство ће Вам бити захвално што раскринкавате књижевну мафију.
    Милорад

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман11. јун 2015. 01:46

    Svaka cast gospodine Milatovicu . Ne sumnjam u vasu postenu borbu protiv knjizevne gamadi i spletkarosa koji gledaju samo svoje interese i gledaju da se umetnu u knizevne krugove kao iskreni i verni stvaraoci pisane reci. takve treba sto pre baciti na marginu i potpuno razotkriti, a vama to jako dobro uspeva , nepogresivo

    ОдговориИзбриши
  4. greške se dešavaju jer nije moguče sve da se kontroliše....mislim da nije žiri kriv nego sam autor koji ju je poslao iako je bila objavljena...vjerovatno je i mislila na to da se ne može sve kontrolisati...sad kad se sve zna može joj se nagrada oduzeti i dati nekom drugom...

    ОдговориИзбриши
  5. Ако су чланови жирија компетентни лако ће установити да ли је песма објављена негде или не, јер компетентност подразумева потпуну информисаност, а у недостатку потпуне информисаности чланова жирија данас се, захваљујући интернетским претраживачима, установи за неколико секунди да ли је нека песма објављена негде једноставним укуцавањем имена и презимена аутора, наслова песме. Дакле, оправдања нема. Доста је вашарског дилетантизма у књижевности!
    Наравно да је Данијела Станковић направила грешку конкуришући са објављеном песмом. Кривица је обострана!

    ОдговориИзбриши