уторак, 09. јун 2015.

Изложба „Ћирилична документа Перашког архива“ Мирјане Вукасовић и промоција истоимене књиге др Горана Ж. Комара у Перасту


 Изложба „Ћирилична документа Перашког архива“ Мирјане Вукасовић, те промоција истоимене књиге аутора др Горана Ж. Комара у Музеју града Пераста, свједоче о богатој културној баштини малог поморског града кроз ћирилична писма из периода Кандијског и Морејског рата, а које говоре о везама отоманске и млетачке власти. Уз прелијепе изведбе изворних народних пјесама сопранисткиње Данице Никић из Бара, посјетиоци су имали прилику да уживају у кутњастим писмима из 17. вијека, да о томе нешто више сазнају кроз визуелни и литерарни сегмент.
    У поставци изложбе, поред писама везаних за Морејски и Кандијски рат, оних из Пераста, Рисна, Новога, Дубровника, могу се видјети и писма из 1661. године писана у Ораховцу, Никшићу, Сливници (Површка, Требиње), те занимљиво писмо писано почетком шесте деценије 17. вијека, у коме свештеник и Вуко Перов захваљују перашком капетану Вицку Мазаровићу на вину. Куриозитет изложбе је писмо Миха Куљевића, званичног турског ћириличног писара у Херцег Новом од 19. септембра 1633. године перашком капетану Андрији Петровићу, из кога се види да је он истовремено извјештавао и Дубровчане и Пераштане и обављао дјелатност троструког службеника обавјештајца, истиче Мирјана Вукасовић. Изложена су и писма попа Радула Булајића из Коријенића (Грахова), који је обавјештавао Пераст у том одсудном тренутку, као и писма турских достојанственика, рисанског диздара, из Боке Которске, новских капетана…
    О детаљима ових писама на ћирилици публици је говорио др Комар.
    – Ћирилица је нераздјељиви и цјеловити систем писма, заступљен и практикован на читавом Балканском полуострву, којом се користила сва балканска популација. Обје конфесије су баштиници ћириличног писма. У то вријеме је оно готово искључиво коришћено и употребљавано као домаће, кућно, универзално писмо – казао је др Комар истичући да писма Мехмед аге, Пераштана и Дубровчана свједоче да је ћирилица била писмо тога доба и свих народа који живе у овом дијелу свијета.
    Књигу Комара издало је НВО „Друштво за архиве и повјесницу херцегновску“ из Херцег Новог. Документа перашког архива од изразитог су значаја због чињенице да је которски архив током 17. вијека био у процесу опорављања од земљотреса, истакла је Снежана Пејовић проф. књижевности, архивисткиња и директорка Историјског архива у Котору.
    – Како је познато, управно и политички списи ванредног провидура у Котору су страдали у земљотресу 1667. године управо у згради гдје је данас смјештен Историјски архив Котор, како се претпоставља, и сачувани су у континуитету тек након 1684. године, дакле, из времена Морејског рата. Документа илуструју важну војно-политичку и посредничку улогу Пераста између хајдука и млетачких власти у Котору у којој перашки капетани имају истакнуту а често и савјетодавну функцију код представника млетачке управе у Котору. Током бриге о контади Пераст неминовно постаје дио мреже обавјештајне службе. Навешћу примјер 22 сачувана писма православног свештеника попа Радула у којима имамо прилику да кроз колоритни народни језик испратимо како је функционисала та обавјештајна служба на овом подручју – рекла је Снежана Пејовић.

Тајне архива

    – Документа из 17. вијека која су предмет моје књиге и ове поставке значајна су зато што фактографски доприносе тој историји Боке, подупиремо слику тока важних догађаја, процеса, личности. Перашки архив освјетљава период великих млетачко-турских ратова, али и доноси низ података о политичкој, културној и црквеној историји Боке Которске. Друга ствар која ме је привукла истраживању овог архива, као и Архива Дубровника, јесте графијска карактеристика и функција тих писама – објашњава Комар, који се историјом Боке и истраживањем ћириличних докумената бави 20-ак година. Резултат његовог посвећеног рада је и књига „Ћирилична документа Дубровачког архива“.

М. Д. Поповић
Извор: Дан



Свједочанства о турбулентном периоду Пераста

    “Архивска грађа која се налази у перашком Музеју добија на вриједности и значају као јединствени историјски извор и свједочанство о турбулентнм периоду рефлексије Кандијског рата у Боки” – рекла је синоћ у перашком Музеју шефица Историјског архива Котор Снежана Пејовић отварајући изложбу „Ћирилична документа перашког архива” ауторке документаристкиње Мирјане Вукасовић. По њеним ријечима, документа перашког архива од изразитог су значаја због чињенице да је которски архив током 17 година 17.вијека био у процесу опорављања од земљотреса. “Како је познато, управно и политички списи ванредног провидура у Котору су страдали у земљотресу 1667. године управо у згради гдје је данас смјештен Историјски архив Котор, како се претпоставља, и сачувани су у континуитету тек након 1684.године, дакле, из времена Морејског рата. Документа илуструју важну војно-политичку и посредничку улогу Пераста између хајдуха и млетачких власти у Котору у којој перашки капетани имају истакнуту а често и савјетодавну функцију код представника млетачке управе у Котору. Током бриге о тзв. контади Пераст неминовно постаје дио мреже обавјештајне службе. Навешћу примјер 22 сачувана писма православног свештеника попа Радула у којима имамо прилику да кроз колоритни народни језик испратимо како је функционисала та обавјештајна служба на овом подручју” – рекла је Снежана Пејовић.
    Како нам је казала ауторка поставке Мирјана Вукасовић, изложба обухвата период Кандијског и Морејског рата. “Документа су подијељена у три скупине: преписку попа Радула са Пераштанима, преписка Мехмед-аге Ризванагића са Пераштанима и преписку новљанског турског ћириличног писара Кувељића” – појаснила је она. Овај 15.мај Пераштани прослављају у знак сјећања на побједу својих предака над Турцима 1654.године. Тада је група перашких стријелаца погодила Мехмед-агу Ризванагића и савладала бројчано надмоћну турску војску. У знак сјећања на славни догађај Пераштани гађају кокота на плутачи 150 метара од обале. Како је одбијен напад на Пераст – питали смо др Горана Комара, љекара, историчара и заљубљеника у архивистику и историографију чија је књига „Ћирилична документа перашког архива” такође синоћ ромовисана у Музеју у Перасту. „Одбрана Пераста је сплет срећних околности, али и израз словенске солидарности. Несумњиво су наши полеђински крајеви учествовали у том догађају будним праћењем кретања турске војске. Она јесте била надмоћна али је Пераст спремно дочекао. Када се погледају нека специјална питања, онда се заиста може уочити голема улога попа Радула Булајића који је највјероватније био стациониран као протопрезвитер православни у Грахову и који је будно мотрио шаљући своје уходе у велику турску војску сабрану у Гацку да би кренула ка Перасту. Пред сами догађај он извјештава перашку општину и перашког капетана да ће Турци ударити. Дакле, у то кула што је било, по периферији и у средишњим дјеловима града чекале су запете пушке и Пераштани као запете пушке. Захваљујући томе је турска војска побијеђена” – казао је др Комар додајући да је узалуд очекивана помоћ млетачког Котора. „Много би Перасту тада значило да је которска галија припомогла у одбрани, али ето није послата” – казао је он.
    Током вечери представила се млада интерпретаторка етно-мелоса из Бара Даница Никић, а у публици је био и генерални конзул Републике у Србији Слободан Бајић.

Извор: Радио Котор
Фото: Радио Котор

ЋИРИЛИЦА, Београд



Нема коментара:

Постави коментар