када је мајка унела петролејку
Кроз прозор се увлачила месечина
као кокошије крило
којим је чистила пепео са хлеба
када га извади из фуруне
лампа је слепа
исчупан јој је витиљ
узалуд јој је што има гаса
Отац је склопио бритву
којом је вадио трн из длана
и угарком упалио цигару
Светлост му се разлила
преко колена
У бунару се гицнуо ланац
сетио је се ђедове главе
Ћутали смо
Нико није имао снаге да простре језик
Под прагом је шкргутнула гуја
Сине
Ставите јој трун тамјана
у зуб
веле да од тога умине бол
Изговорио је отац
гледајући у трн на врху оштрице
Нема коментара:
Постави коментар