четвртак, 04. јун 2015.

Вјера Гаровић: Соломоне

Хоћу да сам ти Македа , Соломоне.
Дођох ево код тебе, да ми окове скинеш. 
Чело ми боје бронзе. На прстима златни прах. 
Љубав ми се позлатила, да тебе златим.

Семе снова донесох да клија у долини. 
Да нам  порасту кедрови у алеји мира.
И себе, Мирољубиви, да ти музика свира.
У  Марибуу где су сусрети душа посебно фини.

Посребри Мудри, тајне одаје твоје .
Нек оном ко ти ходи, сребра узлећу птице.
Мене, твоју Билкис, уведи у царство стиха.
Скини ми зар, да видиш моје очи и лице.

Видећеш жену која векове чека.
Очи са сјајем звезда,  Спокојни Соломоне.
Овори мој кавез, где сакрих и страхове. 
Моћи ћеш ти то. Препознах  мени човека

.



Нема коментара:

Постави коментар