Слободан Ристовић: Тодор из Билбије

Ђед Тодор из села Билбије
Го ко на рођењу
Јер је аљине оставио Богу
По врзинама око Грахова
Сакупља павуту
Да исплете сепет
И Билбије однесе у небо
Шта то радиш Тодоре
Шта ће ти корпа
Када нам ни ове године
Ништа није родило
Како ћеш у небо без ичега
Пита га ровац
Који се некако затурио
Па га ватра није доватила
Родила нам је смрт рођени



Њу ћу са овим камењем и пустолинма
Са праговим и угарцима да носим
Нека их бог прокува за црнину
Можда ће му негде зафалити
А јабуке ако икад и роде
Нек их поједу нечије тице
Кад више ничијих људи нема...
Кад се вратиш кући Брате ,
написаћу радосну песму, можда ваку:
ЈАБУКЕ
Поломише се гране од рода
Ено деца се са Циганима гађају јабукама
И једни и други су убрљани медом
Пчеле им бришу лице...

Tweet