Лазар Лаушев: Капље месечина

НА МЕСЕЧИНИ

Просу месец сребро
над уснулом реком,
где те жељно чекам
у смирају меком.
Криком галебова

вече одјекује,
болним ехом, жеља
у мени се чује.
Тихо шапућу врбе

док их грли река.
У мени се буде
сећања далека.
Кад сам тебе младу,

у вечери ране,
грлио бехаром
у млађане дане.

Капље месечина
болом моје туге,
сам крај реке седим
у вечери дуге.

СВИ МОЈИ ПУТЕВИ

У мислима мојим
ти живиш и сада,
моје срце лудо
још се теби нада.

Грлио сам тебе
пролећним погледом,
пусти да те грлим                     
и са косом седом.

Моје жеље теби
ко облаци броде,
сви путеви моји
само теби воде.

Сваким дахом душе
тебе грлим мила,
жеља мојих снова
ти си увек била.

Живећеш у мени
до самога краја,
сећање на младост
са тобом ме спаја.

                
ЗОВ ЉУБАВИ
                 
Тебе чекам жељом
набреклом од чежње,
што ко топла плима
нараста у мени.
Да у праскозорју,                       
као додир сунца,
у твом оку видим
ја бљесак зелени.

Тебе страсно желим
сваким својим треном
и призивам ехом
прохујале среће.
У мени љубави
зов још увек чујем,
сећање на тебе
исчезнути неће.
 
Као дах пролећа
мислима те грлим,
сећање ме враћа
у минуле дане.
Удну душе чувам
дрхтаје танане,
танковите брезе
из младости ране.

ПУСТИ МЕ

Пусти да те грлим
сваким својим треном
сребром месечине
у смирају сненом.

Пусти да те сањам,
док шапућу звезде,
докле моје жеље
широм неба језде.

Пусти да те сретнем
у освиту зоре,
кад танане сруне
нежношћу прозборе.

Пусти да те волим
и желим крај себе,
у мислима никад
ја нисам без тебе.

Судбина је хтела
да ти се радујем,
да време без тебе
увек одболујем.

ЧЕКАМ ТЕ

Тебе чекам жељом,
набреклом од чежње,
што ко топла плима
нараста у мени,
да у праскозорју,
као додир сунца,
у твом оку видим
ја бљесак зелени.

Тебе страсно желим
сваким својим треном
и призивам ехом
прохујале среће.
У мени љубави
зов још увек траје,
сећање на тебе
исчезнути неће.

Као дах пролећа
мислима те грлим,
сећање ме враћа
у минуле дане.
У дну душе чувам
дрхтаје танане
танковите брезе
из младости ране.


БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
  
Лазар Лаушев је рођен 1933.год. у Врањеву крај Новог Бечеја. Просветни радник у пензији. Поезија је потреба његове душе да искаже лепоту својих осећања.  До сада има издатих пет књига. Живи у Идвору, где уз Дом културе „М.Пупина“ окупља љубитеље лепих речи.
 

Tweet