У свитање ме обуци
дахом осунчану
Погледом залеђену
Зажмури
док ми сузе
из грла
до очију
као гејзир надолазе
Гушим своје додире
који ка теби листају
док маховина
пут зараста
Чешљаш ме кометама
Умиваш огледалом уштапа
Ветрове зауздаваш
да ми лице не шибају
Крошњу песама напупелих
небом огрћеш
Из душе ми
шапат твој расте
Да те се наситим
не смем
Само дрхтим
и чежњиво стазе прекопавам
да нам никну нове мисли
као љиљан самоникли
Пушташ ме
да се борим собом
и да пијем од твоје
Молитве
Стражаримо један за друго
до прве трубе
када ће нам за дела судити
Учињено и не учињено
на два таса
Тада ће Љубав
у нашу корист сведочити
Зато ти шаљем Месец
на прозор
и пљускове радосне
да ти кажу
како сам
када ме дуго
не усниш
Животна клатна
супротно размакнута
Одвоји залогај и гутљај
кад здравицу дижеш животу
Твојим светлом сам
урамљена
Нема коментара:
Постави коментар