Слађана Стајић: Кад прочиташ и последњу страницу књиге ...

ЧЕКАЋУ

Научио си ме да желим
али да се не надам...
да заједно можемо све..
али да је изнад свега избор
у нама самима.....
да можемо сањати те наше сне...
Да сада можемо много
али да ћемо једном моћи
много више....
једном када се нађемо и будемо
једно..
једном када ставиш руку на моју...
кад пољубац спустиш лагано на
моје лице...



Чекаћу...можда много..свеједно
чекаћу судбину своју
Надаћу се и када сви одустану
јер си ме ти научио томе...
Јер ти и ја нисмо тек једно обећање
које се можда никада
испунити неће...



ПРОЧИТАЈ И ПАМТИ

Кад прочиташ и последњу страницу
књиге ове...неће писати:
И живели су срећно и заједно дуго дуго...!
Писаће: Отишли су свако на своју страну...
волели су се али несрећни...ох моја туго!
А када затвориш књигу зажмури
видећеш...моје сузне очи..
видећеш моје испружене руке...
видећеш мој бол...
и видећеш моје муке.
Не брини и бол је за неке
и сузе пресушиће...морају стати..
заборавићу љубави далеке...
нека он срећан буде
благослов ћу му свој дати..
да живи...да заборави..
да опет воли...и да као ја
не пати...

 

Tweet