Не знам када ћеш доћи и
када ћемо слатком тишином да успавамо јутро
и не знам да ли ћеш поново
сан о мени да прошеташ кроз живот
а ја да ти кораке крадем
и да се смејем по њима мислећи
како лепо ходаш
као ветар и као маслачак
и миришеш на ђурђевак и младост.
Иако бих волела у овом тренутку да сањаш
знам да нећеш доћи.
Отворила сам врата и просула чежњу
а ти крени...
ТОК
Кап по кап
Као дан по дан
Полако једна по једна
Па све брже
И брже
Једна другу сустиже
Одлазе...
Одлазе
На крају престаше
Дан по дан
Као кап по кап
Нема коментара:
Постави коментар